U davna vremena, kada nije bilo građevinskih dozvola, geometara i modernih alata, Srbi su se za izbor mesta za gradnju kuće oslanjali na – ovce. Ovaj zanimljiv i danas gotovo zaboravljen običaj bio je duboko ukorenjen u narodnoj tradiciji i prenosio se s kolena na koleno.
Postupak je bio jednostavan, ali simboličan: kada bi porodica odlučila da se nastani na novom prostoru, puštali bi stado ovaca da prenoći na zemljištu koje razmatraju. Ujutru bi posmatrali gde je najstarija ovca ili celo stado leglo. Verovalo se da je to najsuvlje, najtoplije i najbezbednije mesto za život.
Srbi su na tom mestu postavljali temelje svojih kuća, verujući da su upravo tu energije najbolje i da će porodica imati mir, zdravlje i napredak.
Ovaj običaj imao je i praktične osnove. Ovce instinktivno izbegavaju vlagu, podzemne vode i mesta sa lošom mikroklimom. Njihova „procena“ često je bila bolja od tada dostupnih metoda.
