Zeleni digitalni kišni kod iz filma Matriks predstavlja jedan od najprepoznatljivijih vizuelnih elemenata u filmskoj istoriji. Čak i više od dve decenije nakon premijere, ovaj kod izaziva interesovanje kod publike širom sveta. Iako deluje kao dubok i enigmatičan, on je zapravo inspirisan — japanskim receptima za suši.
Sve je počelo kada je produkcijski dizajner Sajmon Vajtli od sestara Vačovski, koje su napisale scenario i režirale kultnu naučnofantastičnu trilogiju, dobio zadatak da kreira jedinstveni vizuelni kod, koji je trebalo da bude tajanstven, ali upečatljiv i simboličan za svet Matriksa. Prva verzija koda koju je Vajtli predložio, međutim bila je odbačena. Sestre Vačovski su tražile nešto drugačije, nešto što bi nosilo specifičan istočnjački duh, koji su želele da prikažu kroz misteriozan i nepoznat svet Matriksa, piše Led bajbl.
Inspiraciju je, na kraju, našao ni manje ni više nego u kuhinji svoje supruge. Naime, Vajtli je iskoristio stranice japanskih kuvara iz biblioteke svoje supruge, rukom kopirajući nizove simbola, koje je zatim stilizovao u katakani, jednom od japanskih pisama. Stilizovani simboli su tako oblikovani da podsećaju na vertikalni format japanskog pisma, doprinoseći tom „kišnom“ efektu koji je ostavio nezaboravan vizuelni utisak.
Zanimljivo je da, iako su simboli izvedeni iz stvarnih japanskih kuvara, tačan izvor receptura koje su korišćene za kreiranje koda ostaje misterija. Vajtli je priznao da su neki od simbola, zaista, preuzeti direktno iz japanskih recepata, ali njegova supruga se često šali da nije sigurna da li su baš svi recepti u kodu bili isključivo za suši – možda se, kako voli da naglasi, tu kriju i recepti za druga jela japanske kuhinje.
Tajna porekla „kišnog“ koda samo dodatno pojačava njegovu mističnost, jer nikada nije otkriveno koji su tačno recepti u pitanju. Ipak, ovaj detalj dodaje sloj zanimljivosti čitavoj priči, pa „digitalna kiša“ i dalje inspiriše fanove i poklonike naučne fantastike.
