Kako štedeti u kriznim vremenima – zlato, nekretnine ili njive, šta se više isplati?

BEOGRAD – Treba li sva jaja stavljati u istu korpu?

Zlato, kaže se, najsjajnije sija u krizama. Na drugom mestu omiljenih srpskih investicija su nekretnine. Poljoprivredno zemljište je pak investicija na duge staze, a od 2009. krenula je i jagma za digitalnim zlatom.

“Prednosti zlata, pomenuo sam raste 10 odsto godišnje i što je interesantno nema rizika. Ja smatram, baveći se ovim jako dugo, ono će i dalje nastaviti da raste. Nedostaci, ono ne pravi aktivan profit”, objašnjava direktor “Insignitus folda” Ljuba Jakić.

Na drugom mestu investicija su nekretnine

Investiciono zlato se lako kupuje i prodaje. Od 2018. na njega se ne plaća PDV. Ipak, u Srbiji je prošle godine prodato investicionog zlata u vrednosti svega jedan odsto od onoga što građani čuvaju u bankama. Posle štednje, na drugom mestu omiljenih srpskih investicija su nekretnine. Daju sigurnost, mogu da se iznajmljuju, a oko četiri odsto uloženog godišnje se vraća. Ali, ni ta investicija nije bez mane.

“Treba nam par hiljada evra, u slučaju da to nemamo mi ne možemo prodati hodnik, kupatilo, koljemo vola za šniclu mesa. To nije baš mnogo pametno. Nekretnine jesu dobra investicija, nisu dovoljno likvidne ako nam se žuri da prodamo i to treba znati”, kaže Dragan Dejković iz “Goldenspejsa”.

Poljoprivredno zemljište investicija na duge staze

Kao i zlato i poljoprivredno zemljište je investicija na duge staze. Ipak, za razliku od zlata gde se zarađuje samo na razlici u ceni, u ovom slučaju se može dodatno prihodovati od rente ili prinosa sa tog zemljišta.

Njiva, međutim, nema mobilnost zlata i teže ju je prodati, a postoje i faktori na koje se ne može uticati.

“Vi možete kupiti neko zemljište, koje je produktivno u određenom vremenskom trenutku, a nakon određenog perioda zbog klimatskih promena to poljoprivredno zemljište može biti neproduktivno, i onda gubi svoju vrednost i ostvarujete gubitak”, navodi broker Branislav Jorgić.

Jagma i za digitalnim zlatom

Nepoznat tvorac 2009. godine je stvorio bitkoin i pokrenuo jagmu za digitalnim zlatom.

“Njemu je prosečno i do 100 i 200 odsto godišnji prinos, ali može da bude i gubitak. Ne može se pričati o nekim dugim rokovima na 20, 30, 50 godina jer stvarno je pitanje šta će sa tom tehnologijom biti za tako dug period. U srednjim rokovima dve, tri ili pet godina njegova perspektiva jeste jaka”, kaže izvršni direktor “Tesla kripto” Đura Bajić.

Možda je recept za čuvanje kapitala, bio on manji ili veći, ipak u disperziji rizika, ili što bi rekli – nikada ne stavljati sva jaja u istu korpu.

Pročitajte još:

Država daje pare za kupovinu automobila, ovo su uslovi

BEOGRAD – Građani koji imaju stare dizel automobile će moći da ih recikliraju, a za uzvrat će od države dobiti 2.100 evra za kupovinu drugih, ekološki prihvatljivijih kola. Konkurs je raspisan do Nove godine, a na njega mogu da se prijave svi oni koji voze dizelaše sa motorom euro 1, 2 ili 3. Kada stari automobil bude recikliran, država će im sa 2.100 evra subvencionisati kupovinu vozila sa evro 6 motorom, bilo polovnog ili novog. Tako će, primera radi, onaj ko reciklira stara kola, polovni “golf 7” proizveden 2015. godine, umesto 10.750 evra, platiti 8.650 evra (pogledaj tabelu). Ovo je najavio ministar građevinarstva, […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.