Dve nedavne studije donose nova saznanja
Usred smo ispitnog roka. Kada se približi polaganje ispita, studenti se često suočavaju sa važnom odlukom – da li da ostanu budni celu noć i uče ili da sebi priušte preko potrebni odmor. Nedavne studije koje su sprovedene na Univerzitetu u Mičigenu pokazuju da je ovo važna odluka kada govorimo o tome koliko ćemo zapamtiti gradiva i kako će mozak funkcionisati. Dve nedavne studije, proučavaju mehanizam kako san i nedostatak sna utiču na formiranje pamćenja.
Prva studija se fokusira na hipokampus, deo mozga koji je ključan u formiranju sećanja. Ovde su istraživači otkrili jedinstvene neuronske obrasce koji se aktiviraju u odnosu na određene lokacije. Ove nervne ćelije su ključne za navigaciju u okruženju i ne nalaze se samo kod laboratorijskih miševa nad kojima su vršena ispitivanja, već su aktivni i kod ljudi.
Ako takav neuron reaguje tokom spavanja, to sugeriše da je u toku proces konsolidacije memorije. Koristeći Bajesove tehnike učenja, istraživači su posmatrali kako ovi neuroni reaguju na različite lokacije u lavirintu dok su laboratorijski miševi spavali. Iznenađujuće, otkrili su da neuroni ne samo da su reprodukovali dnevne događaje, već i modifikovali svoje obrasce aktiviranja, što je fenomen koji se naziva “pomeranje reprezentacije”. Ova plastičnost tokom spavanja je ključna. To ukazuje da neuroni reorganizuju sećanja, potencijalno ih čineći jačim i dostupnijim. Ova neuronska reaktivacija je najvažniji razlog zašto je san neophodan za efikasno učenje i pamćenje.
Druga studija istražuje efekte deprivacije sna na ove procese. Ovde su istraživači uporedili obim i kvalitet reaktivacije i aktivacije neurona između perioda spavanja i perioda tokom koga su laboratorijski miševi bili lišeni sna. Otkrili su oštar kontrast: tokom spavanja, neuroni su pokazali robusne obrasce aktivnosti koji olakšavaju konsolidaciju pamćenja.
Pročitajte još:
