BEOGRAD – Dok se hiljade budućih brucoša i njihovih porodica pripremaju za najvažniji trenutak u svom obrazovnom putu, upis na fakultet, zgrade Beogradskog univerziteta zaključane su. Ne zbog tehničkog problema, niti zbog elementarne nepogode, već zbog blokade vođene od strane manjine profesora i studenata koji su obrazovanje pretvorili u politički poligon.
I to sve zbog politike, ne zbog tragičnog događaja u Novom Sadu, ne zbog žrtava! Fakulteti su blokirani zbog poslednjeg (u nizu) zahteva studenata i profesora u blokadi koji su fakultete iskoristili da pokrenu svoje političke ogranke za izbore koje traže..
U međuvremenu, blokade se zaoštravaju. Upis na Beogradske fakultete trenutno je nemoguće uraditi jer su zgrade fakulteta pod ključem plenuma. Bukvalno. Studenti u blokadi ne dozvoljavaju ni ulazak u zgrade, administracija koja treba da organizuje i sprovede upis ne radi već mesecima, a javnosti se nudi bizarno rešenje, da se upis obavlja „negde drugde“. Gde, nisu rekli? Možda na parkingu ispred fakulteta? U tržnim centrima? U kafićima?
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković upozorio je pre dva dana da su pojedini fakulteti u Srbiji suočeni sa ozbiljnim finansijskim i organizacionim izazovima, koji mogu ugroziti njihov opstanak. Posebno je istakao da se finansiranje visokoškolskih ustanova bazira na broju upisanih studenata, te da već sada postoje značajni dugovi u određenim institucijama.
„Ako nemate nove studente, i nemate osnove da dobijate novac, kako će da prežive. Medicinski fakultet u Beogradu ima 1000 stranih studenta čija školarina košta više hiljada evra. Neisporučena usluga podrazumeva zahtev za kompenzaciju. Uz zatezne kamate. Ko pokriva taj dug? Da li imaju tolike sopstvene prihode da mogu da kompenzuju tu štetu? Domaći studenti koji su, takođe, na samo- finansiranju, a koji nisu dobili uslugu, mogu da pokrenu to“, rekao je Stanković.
On je poručio da o ovim pitanjima ozbiljno treba da razmišljaju dekani i uprave fakulteta, dok ministarstvo i vlada rade na stvaranju organizacionih, finansijskih i normativnih pretpostavki kako bi se kriza prevazišla. Ministar Vuk Stanković je naglasio da su spremni da pomognu svakom fakultetu koji pokaže volju za stabilizacijom rada.
Uprkos blokadama, veliki broj visokoškolskih ustanova u Srbiji i dalje funkcioniše bez prekida. Ministar je istakao da svi fakulteti u Kragujevcu rade, da Učiteljski fakultet u Novom Sadu nastavlja s radom, dok se u Subotici nastava odvija na mađarskom jeziku.
Takođe, naveo je da Univerzitet u Novom Sadu ima 13 fakulteta, od kojih osam već funkcioniše.
Govoreći o situaciji u Beogradu, Stanković je istakao da je više od dve trećine fakulteta dobilo dozvolu za online nastavu, što omogućava kontinuitet obrazovanja i zaštitu interesa studenata.
„Biće još nekih koji su bili radikalni u tom frontu odbijanja onlajn nastave, jer je to racionalno rešenje u datim okolnostima“, poručio je ministar.
Stanković je zaključio da online nastava nije idealno rešenje, ali da je u postojećim okolnostima neophodna i racionalna opcija kako bi se izbegli veći gubici i omogućio završetak akademske godine.
Kako opada podrška blokadama, retorika profesora i studenata u blokadi postaje sve agresivnija. „Ne sme se stati“, „ne sme se popustiti“, „moramo do kraja“ su poruke koje sve više podsećaju na političku mobilizaciju nego na akademski protest.
Juče smo videli i prve posledice tog narativa, brutalan fizički napad na studente koji žele da uče. Studenti koji žele da uče nisu došli da provociraju ali su naišli na mržnju, nekontrolisanu agresiju, pesnice, limenke, flašice vode i urlanje.
Iza ove histerije stoji, sasvim otvoreno, medijska logistika opozicionih kuća N1 i Nova S, koje svakodnevno „pakuju“ blokadu u šareni papir borbe za pravdu. A u stvarnosti blokada je instrument pritiska, a cilj nije odbrana znanja. Cilj su funkcije za profesore koji podržavaju blokade.
Dok studenti iz plenuma glume revolucionare, profesori koji ih podržavaju sanjaju fotelje. Može se pretpostaviti da je pravi cilj blokade iznuditi mesto u budućoj vladi ili izboriti poziciju na studentskoj listi.
Ali stvarnost je daleko surovija. Studenti koji žele da uče i profesori koji žele da rade su taoci plenuma koji ne zna kada je dosta.
A kako da se budući brucoši upišu na fakultet u Beogradu?
Odgovor za hiljade maturanata i njihove roditelje širom Srbije, za sada ostaje nejasan. Država i Ministartvo obrazovanja pokušavaju da pronađu rešenja, ali profesori i studenti blokaderi ne žele da prestanu da “pumpaju”, a upis nije na listi prioriteta. Upis na određene fakultete Beogradskog univerziteta i dalje ostaje otvoreno ne zbog tehničkih problema, ni zbog administrativnih barijera, već zato što manjina profesora i studenata odbija da otključa vrata univerziteta, doslovno.
