Jedan od najvrednijih prirodnih resursa kojima Srbija raspolaže jeste zemljište, ali je ono usled intenzivnog korišćenja teške mehanizacije i veštačkog đubriva u velikoj meri degradirano i ispošćeno. Nivo organske materije u zemljištu je opao do te mere da se već sada dovodi u pitanje budućnost poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji, a to bi u trenutku kada potrebe za hranom rastu u čitavom svetu moralo biti signal za uzbunu.
Profesor Dragan Žikić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu smatra da se naša zemlja ne može sakriti pred izazovima koji su postavljeni pred poljoprivredu.
– Najveći izazov dolazi od očekivane eksplozije potrebe za hranom koje prosto neće biti dovoljno za sve ukoliko nešto ne promenimo. To kako mi trenutno koristimo prirodne resurse je zabrinjavajuće, a klimatske promene dodatno rade protiv nas. Zbog toga smatram da se moramo okrenuti poljoprivrednim praksama koje će zemljište sačuvati za buduće generacije, umesto da zemljištu uporno umanjujemo plodnost. To je koncept koji mora da zaživi u bliskoj budućnosti – upozorava on.
Kao jedan od uspešnih recepata za izlečenje ugroženog zemljišta nameće se koncept regenerativne poljoprivrede, čije principe u Srbiji već treću godinu zaredom primenjuje Nestlé kao najveća prehrambena kompanija na svetu.
Pošto su Geneza iz Kanjiže i Telek Paprika iz Martonoša, najveći proizvođači i dobavljači sušenog povrća za Začin C, postale prve kompanije iz Srbije uključene u ovaj globalni program, Nestlé Srbija je zahvaljujući partnerstvu sa Victoriaoil pomogao i lokalnim proizvođačima suncokreta, ključne sirovine za Thomy majonez. Tako sada Raca d.o.o. iz Kumana, Borac AD Šurjan i Agroprodukt d.o.o. iz Bumbarevog Brda u uzgajanju suncokreta koriste „strip-till“ tehniku obrade zemljišta, koja podrazumeva minimalnu obradu tla, kako bi se očuvalo zdravlje zemljišta i u njemu zadržala organska materija.
Ovako obrađeno zemljište ima veću sposobnost da zadrži vlagu u dužem vremenskom periodu, te biljke uzgajane u tim uslovima bolje podnose sve učestalije suše koje postaju hronični problem sadašnjice. Pored toga ovaj vid obrade zemljišta dovodi i do smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Sve ovo obezbeđuje i kontinuirani prinos čime se osigurava snabdevenost hranom kao i njen kvalitet.
Iako je primarni cilj regenerativne poljoprivrede ozdravljenje zemljišta, koje se postiže minimalnim korišćenjem teške mehanizacije, setvom pokrovnih useva, drvoreda ili korišćenjem organskog umesto veštačkog đubriva, kao što je stajnjak, ona, uz adekvatnu primenu njenih principa, može biti važan saveznik u obezbeđivanju sigurnosti snabdevanja hranom.
Zdravo zemljište je osnova za proizvodnju zdrave hrane, stoga je njegovo očuvanje suštinski važno kako bi se pomirile rastuće potrebe za hranom kako sadašnjih, tako i budućih generacija. Otuda je i program regenerativne poljoprivrede još jedan korak Nestléa ka oblikovanju održive prehrambene proizvodnje, koji će pomoći kompaniji na putu ka ostvarenju krovnog cilja da do 2050. godine dostigne neto nulti uticaj na životnu sredinu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
