“Kada se krećete, vi napredujete”, (When you move, you improve) deviza je dr Pitera Laveta, jedan od vodećih stručnjaka na polju psihologije igre, istražujući kako ples i pokreti tela utiču na ljudski mozak, emocije i kognitivne sposobnosti, otkrio je da te aktivnosti poboljšavaju kreativnost, smanjuju stres i menjaju način na koji razmišljamo.
Sa svojom jedinstvenom kombinacijom plesačkog iskustva i naučnog znanja, Lavet je postao pionir u razumevanju povezanosti između tela i uma kroz igru.
Pre nego što je postao poznat po svojim istraživanjima, dr Lavet je imao profesionalnu plesnu karijeru, što ga je podstaklo da dublje pronikne u to kako se igra povezuje sa psihološkim i kognitivnim procesima.
View this post on Instagram
On je sada profesor psihologije igre na Univerzitetu Hertfordšir, gde vodi Dance Psychology Lab, istraživačku laboratoriju posvećenu proučavanju efekata plesa na ljudski mozak.
Njegov pristup je jedinstven, jer kombinuje teorije iz oblasti neuropsihologije, evolucione psihologije i kognitivne nauke kako bi proučavao ne samo zašto ljudi plešu, već i kako ples menja našu percepciju, emocije i ponašanje.
Ples utiče na mozak
Istraživanja dr Laveta pokazuju da ples ima dubok uticaj na mozak, kao i da različiti stilovi igre mogu imati različite efekte. Improvizacija i slobodno kretanje, na primer, podstiču delove mozga koji su povezani sa kreativnošću, dok plesni pokreti sa unapred određenim koracima, kao što su balet ili društveni plesovi, aktiviraju delove mozga koji su odgovorni za memorisanje i organizaciju.
Igra ne utiče samo na kognitivne sposobnosti, već i na emocionalno stanje. Dr Lavet ističe da ples može da smanji anksioznost i stres, da podstakne oslobađanje hormona sreće kao što su endorfin i dopamin, i poboljša raspoloženje. Ples, takođe, može da pomogne u borbi sa depresijom, jer omogućava ljudima da se izraze kroz pokret, oslobađajući emocije koje možda ne mogu da verbalizuju.
Ples i kreativnost
Jedan od ključnih aspekata psihologije igre, prema dr Lavetu, jeste kreativnost. Njegova istraživanja pokazuju da ples može značajno da poboljšati kreativne sposobnosti, posebno kada je reč o slobodnim stilovima plesa.
„Kada se ljudi kreću bez unapred određenih koraka, njihov mozak stvara nove neuralne veze, što podstiče divergentno razmišljanje – vrstu mišljenja koja je ključna za kreativno rešavanje problema”, ističe psiholog.
U jednom od svojih eksperimenata, dr Lavet je pokazao da ljudi koji plešu pre nego što pristupe problemima koji zahtevaju kreativnost postižu bolje rezultate. Slobodno plesanje, na primer, pomaže u pronalaženju novih ideja i rešenja i u poslovnom i u svakodnevnom životu.
Prema Lavetovoj teoriji, ples, takođe, ima moć da poveže ljude na socijalnom nivou. Ples u grupi ili sa partnerom omogućava ljudima da sinhronizuju svoje pokrete, što stvara osećaj povezanosti i zajedništva. To povećava osećaj bliskosti i empatije, jer ljudi koji plešu zajedno često doživljavaju povećanu emocionalnu harmoniju.
Igra omogućava ljudima da komuniciraju na nivou tela i emocija, bez potrebe za rečima, što može da bude posebno korisno za one koji se suočavaju sa problemima u izražavanju svojih osećanja.
Ples i starenje
Dr Lavet je, takođe, proučavao kako ples utiče na starije ljude i njihov mozak. Njegovi rezultati pokazuju da redovno plesanje može da pomogne u prevenciji kognitivnog opadanja koje dolazi sa starenjem, smanjujući rizik od bolesti kao što su Alchajmerova bolest i demencija. Ples aktivira različite delove mozga, poboljšava motoričke veštine i održava mentalnu fleksibilnost, što je ključno za održavanje mentalnog zdravlja u starosti.
Kako bi ilustrovao svoje teorije, dr Lavet je sproveo nekoliko interesantnih eksperimenata.
U eksperimentu sa slobodnim plesom, na primer, učesnici su pozvani da se kreću kako god žele, bez unapred određenih pravila. Nakon toga su rešavali različite zadatke koji su zahtevali kreativno razmišljanje, a rezultati su pokazali da su bili uspešniji u tim zadacima nego kada su ih rešavali bez prethodnog plesanja.
U jednoj drugoj studiji, posmatrani su ljudi koji su se bavili društvenim plesom, a primećeno je da su pokazivali veći osećaj zadovoljstva i povezanosti nakon grupnih plesnih sesija.
Igrač i doktor nauka
Dr Piter Lavet, poznat i kao „Doktor Dens” je, nakon što je prevazišao ozbiljne teškoće sa čitanjem u svojim dvadesetim godinama, stekao je diplomu iz psihologije i engleskog jezika, kao i master iz neuralne računarske nauke i doktorat iz eksperimentalne kognitivne psihologije.
Proveo je više od dvadeset godina radeći na britanskim univerzitetima, a autor je i dve knjige: „The Dance Cure” (Igra kao lek) i „Dance Psychology” (Psihologija igre).
Pored akademske karijere, poznat je po svojim motivacionim govorima i radionicama koje kombinuju psihologiju, nauku i ples kako bi inspirisao i edukovao publiku širom sveta.
Dr Lavet je aktivan i na društvenim mrežama, gde svojom psihologijom igre pokazuje koliko je ples moćan alat za poboljšanje mentalnog zdravlja, kreativnosti i socijalnih veza.
