Autorka knjige “Odgajiti preduzetnika” ( “Raising an Entrepreneur,” ), Margot Machol Bisnow, kaže da je razgovarala sa 70 roditelja koji su odgajili jako uspešnu decu.
Zanimljivo je da su svi istakli jednu značajnu osobinu koju su podsticali kod svoje dece: RADOZNALOST.
Radoznalost nije samo potreba da se sazna nešto već i da se reši neki problem, da se nešto popravi, da se razmisli da li nešto mora da se reši baš na takav način.
Iznenađujuće, radoznalost je retka veština ovih dana, navodi autorka. Stručnjaci za karijeru to čak nazivaju “veštinom u nadolazećoj budućnosti”, a istraživači sa Harvardske poslovne škole nazvali su je veoma traženom osobinom u digitalnoj eri.
Radoznalost omogućava da se dublje i kritičnije razmišlja, bez prebrzog presuđivanja, i dođe do kreativnijih rešenja.
Margot Machol Bisnow u autorskom tekstu za CNBC otkriva kako su roditelji razvijali tu radoznalost kod dece.
1. Podsticali su svoju decu da poprave stvari
Kada je imao 24 godine, Robert Stivens je osnovao Geek Skqad, kompaniju za popravku tehnoloških uređaja koju je kasnije prodao za tri miliona dolara.
Robertova radoznalost za to kako stvari funkcionišu počela je kada je bio dečak, kada je odvrnuo sve kvake u kući svojih roditelja. “Nisu bili ljuti, samo su rekli da moram da ih vratim”.
Ubrzo je postao poznat kao “popravi” tip u porodici.
Rastavio sam radio da ga proučim. Ljudi bi rekli: “Robert može sve da popravi.” To mi je dalo osećaj ponosa i samopoštovanja.
Popravljanje stvari može pomoći deci da razviju veštine donošenja odluka i rešavanja problema. Ako imate nešto oko kuće što treba da se popravi, kao što je loša sijalica ili slavina koja curi, iskoristite to kao priliku za podučavanje sa svojom decom, savetuje autorka.
Takođe je u redu da priznate ako niste sigurni kako da popravite nešto. Znati gde pronaći tačne informacije jednako je važno kao i znati ih od samog početka.
2. Ulili su im samopouzdanje da se pozabave velikim problemima iz stvarnog sveta
Džesika Džekli je suosnivač Kive, platforme za pozajmice koja je malim preduzećima pozajmila više od milijardu dolara mikro kredita.
– Mama mi je gradila samopouzdanje svaki dan. Rekla mi je da mogu da radim sve što želim, ma koliko to izgledalo neostvarljivo i ambiciozno. I na vrlo specifične načine razgovarali bismo o različitim mogućnostima za liderstvo – rekla je ona.
Imali su i pravilo da im nikada nije dosadno. “Uvek smo zajedno učili stvari, igrali igrice, istraživali ili imali male avanture. Taj duh me je pripremio da budem preduzetnica – da budem proaktivna i vidim prilike u svetu.
3. Postavljali su teška pitanja
Elen Gustafson je 2007. godine suosnivala FEED Projects, koji prodaje torbe i druge predmete kako bi prikupio novac za školske obroke. Danas je ona lider u društvenim inovacijama.
Elenina mama Maura pripisuje veliki deo uspeha svoje ćerke jednom roditeljskom pravilu: “Oduprite se iskušenju da donosite odluke za svoju decu”.
Umesto da uvek govori Elen šta da radi, Maura ju je ohrabrila da bude nezavisna i da razmišlja svojom glavom.
Najbolji način da to uradite je da im postavljate pitanja – rekla je ona.
Na primer, recimo da je vaše dete izašlo napolje tokom oluje sa grmljavinom. Možete ih pitati:
“Dovodite se u veoma rizične situacije. Zbog čega?”
“Šta te je navelo da uradiš ono što si uradio?”
“Da li postoji nešto što ste naučili iz ovog iskustva što bi vas nateralo da sledeći put drugačije procenite rizik?”
Pametna pitanja pokazuju da poštujete rasuđivanje vašeg deteta, što gradi njegovo samopouzdanje. Takođe ih uči kako da upravljaju rizikom i kako da biraju između različitih mogućnosti sa različitim kompromisima i različitim ishodima.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
