Ključna pravila u vaspitanju mališana
Optimizam je krucijalna veština za sreću, zdravlje i uspeh, sve ono što svaki roditelj želi za svoje dete.
Dok neke studije pokazuju da se optimizam prenosi genetski, većina psihologa to opovrgava i ističe da naše okruženje igra veliku ulogu. Bebe su u izvesnom smislu prirodni optimisti, jer dolaze na ovaj svet nepristrasne i netaknute društvenim očekivanjima i uticajem.
Životno iskustvo i veza između roditelja i dece postavljaju osnovu za dečji način razmišljanja. Na osnovu ovih faktora, deca formiraju internalizovani radni model za interakciju sa sobom i svetom; počinju da vide šolju kao polupunu ili polupraznu, a njihov unutrašnji razgovor, tzv. introspekcija odražava optimizam ili pesimizam.
Stoga, nameće se pitanje, kako izgraditi osnovu u vaspitanju koja će biti odskočna daska za dalji razvoj ove karakterne crte?
1. Smanjite očekivanja
Imajte na umu da mlađa deca, u uzrastu od dve do sedam godina, teže upravljaju frustracijom, razočaranjem i impulsima. Stoga, ukoliko videte vaše dete vidno iznervirano nakon što nešto ne ide po planu, ne brinite, to nije znak pesimizma, već nedovoljna moždana razvijenost koja kontroliše impuls.
2. Dobro opservirajte
Kada bez osuđivanja opserviramo našu decu, u stanju smo da vidimo širu sliku.
Obratite pažnju da li vaše dete ako napravi grešku tokom, na primer, pravljenja crteža, baca papir u kantu ili pokušava da pretvori rad u nešto novo? Da li se služi generalizovanim izjavama „Svi su zli“ i „Niko me ne voli“ ili može da odvoji vrednost ljudi od njihovih postupaka?
Da li kada naiđe na problem sa kojim se bori, pomisli: „Kako sam glup jer ne mogu ovo da shvatim“ ili „Kako da nađem rešenje?“.
To su sve znaci koji mogu u ranom periodu da vam ukažu u kakvu vrstu osobe izrasta vaše dete.
3. Negujte „mentalitet rasta i razvoja“
Jedan od načina da detetu usadite „mentalitet rasta“, odnosno način razmišljanja koji stalno teži ka napretku i usavršavanju, jeste da se fokusirate i hvalite njegov trud umesto rezultat.
Kad deca čuju odgovore „koji hvale ono što su uradili“, a ne „koliko su naporno radili“, to stvara pritisak i svest o tome da će pohvale izostati kada i rezultati. Hvaleći njegov trud, dete će se osećati ponosno i optimistično.
Ohrabrite ga govoreći nešto poput: „Vau! Naporno si radio/la na tome! Uživao/la sam gledajući te kako se trudiš.”
4. Naučite ga emotivnoj inteligenciji
Način na koji reagujemo tokom kriznih faza ima veliku ulogu u izgradnji optimizma i otpornosti. Kada sedimo sa svojom decom u njihovom besu, frustraciji, razočarenju ili tuzi, ne pokušavajući da ih požurimo da se oraspolože, oni grade toleranciju na stres. Komunicirajte fizičku i emocionalnu sigurnost govorom tela i tonom.
Zamislite svoje dete u njegovom najtežem stanju, i kažite mu: „Bezbedan/na si“.
Kada potvrdimo i saosećamo sa emocijama deteta, ono razvija veštine emocionalne regulacije i shvata široki dijapazon ljudskosti. Deca čuvaju ove naučene koregulacije u sebi i pristupaju im pri suočavanju sa nedaćama, izazovima ili preopterećenjem.
5. Ne dozvolite prejaku samokritiku
Svi mi imamo donekle „urođenu negativnost“ koju su naši preci koristili da bi preživeli. Iako u današnjem svetu nemamo iste pretnje poput tigra koji vreba, negativni događaji i osećanja i dalje imaju veći uticaj na naše psihičko stanje od pozitivnih.
Jedan od načina da obuzdate negativan samogovor vašeg deteta je postavljanje pitanja koja gledaju na svetlu stranu priče, kao što je: „Koja je jedna stvar koju si danas dobro uradio/la u školi?“ Ovo pitanje pomaže deci da se prisete dokaza koji su u suprotnosti sa negativnim uverenjima koja mogu imati o sebi, a to vremenom povećava optimizam.
Vaše dete treba da vežba da se ponaša prema sebi na isti način kao prema prijatelju, fokusirajući se na ono što dobro radi i što može da poboljša uz trud
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
