Kako niske temperature utiču na pojedine sorte vinove loze

Vinova loza je biljka kojoj niske zimske temperature mogu da nanesu velike štete, naročito ako se jave ekstremno niske temperature kao što su mrazevi ispod -20 stepeni.

Različite sorte ispoljavaju veću ili manju osetljivost na zimske mrazeve i na osnovu mnogobrojnih ampelografskih istraživanja sve sorte se mogu podeliti, uslovno, u 3 grupe:

1. grupu čine sorte koje izmrzavaju na temperaturama od -15 do -18°C i u nju spadaju blatina, kratošija, vranac, prokupac, začinak, smederevka, plovdina, slankamenka bela, kraljica vinograda, kardinal, afus ali, crveni drenak i muskat italija.

2. grupu čine sorte koje izmrzavaju od -20 do -24 stepena: frankovka, probus, game bojadiser, kranjski bojadiser, župski bojadiser, žilavka, župljanka, čapski biser, šasla, mukat hamburg, beogradska rana, demir kapija, gročanka i beogratska besemena.

3. grupu čine sorte koje izmrzavaju na temperaturama ispod -24 stepena: burgundac crni, game, kaberne sovinjon, kaberne fran, merlo, burgundac beli, burgundac sivi, muskat otonel, rizling italijanski, rizling rajnski, semijon, sovinjon beli, traminac, šardone.

Ovakav podela sorti je nastala posle višedecenijskog ispitivanja na različitim lokalitetima i uglavnom se pokazala kao tačna u većini vinogradrskih zemalja gde se javljaju ekstremno niske zimske temperature.

Otpornost sorte zavisi od niza činilaca, ali je najvažnije kakvi su uslovi bili u prethodnoj vegetaciji, odnosno, kolika je bila rodnost, kakva je bila primenjena agrotehnika i zaštita, kakvi su bili agroekološki uslovi i kakva je bila jesen pred zimu u kojoj se loza pripremala za prezimljavanje (koliko dobro su sazreli lastari i zimska okca na njima).

U zavisnosti od stepena izmrzavanja, mogu izmrznuti samo glavni pupoljci u okcima, glavni pupoljci i suočice, celi jednogodišnji lastari, krakovi kordunica, stablo i svi nadzemni delovi čokota, a nekada i ceo čokot.

Izmrzla okca i lastari na preseku imaju žuto smeđu ili crnu boju. Slično je i sa krakovima kordunica i stablom koje na preseku takođe dobija crnkastu boju i u proleće počinju da se suše kad krene vegetacija.

Kad se jave ekstremno niske temperature pre izvođenja rezidbe neophodno je utrvrditi stepen izmrzavanja na čokotima vinove loze i na osnovu utvrđenog izmrzavanja odrediti način rezidbe, jer se broj izmrzlih okaca mora nadoknaditi na ostavljenim rodnim elementima.

Pročitajte još:

Gajenje majčine dušice

Majčina dušica (Thymus serpyllum) je višegodišnja lekovito-aromatična biljka koja za svoje uspevanje traži puno svetlosti i toplote. U fazi mirovanja podnosi niske temperature, ne odgovaraju joj teška i vlažna zemljišta kao i peskovita, laka i hladna. Za uspešno gajenje zahteva srednje laka, plodna zemljišta sa dovoljno vlage. Da bi se ostvario dobar prinos i zadovoljavajuća […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.