Prema procenama stručnjaka, svako peto dete ima veoma osetljiv temperament. Veoma osetljiva osoba je često ekstremno empatična, intuitivna i dobra u “čitanju” drugih. Zbog toga su izrazito pažljivi, promišljeni i osećaju stvari.
Ali, veoma osetljiva deca takođe mogu postati preterano stimulisana okolinom ili pretrpanim rasporedom obaveza. Jaki mirisi, grube teksture ili naporni pojedinci mogu biti mnogo za ove osetljive mališane. Oni takođe osećaju telesne senzacije i mogu se žaliti na bolove u telu.
Jake emocije mogu otežati život ovoj deci, osim ako ne nauče kako da ih regulišu. Iako se ovo prirodno uči tokom vremena, postoje načini na koje možete pomoći svom detetu da kultiviše emocionalnu svest i usvoji zdrave veštine suočavanja sa različitim emotivnim stanjima.
Važno je da dete prepozna i definiše kako se oseća, a evo kako mu možete pomoći:
1. Učiti ih o emocijama i imenovati osećanja
Deci će različita osećanja kroz koja prolaze u početku biti strana, ali roditelj im može pomoći tako što ćete ta osećanja nazvati na odgovarajući način. Na primer, ukoliko je dete tužno ili uznemirno kada roditelji odlaze na posao može se reći: “Ti si tužan što se opraštaš sa mamom koja mora da ide na posao” ili kada je malo veće dete, možete reći “Trenutno izgledaš tužno”.
Takođe mogu se koristiti slikovnice ili video zapisi, kako bi se detetu ukazalo na različite emocije likova iz priče. Kada naučimo dete da imenuje osećanja koja se javljaju, ono će vremenom izgraditi emocionalni rečnik i doći do nivoa u kome će moći da identifikuje osećanja i razgovara sa roditeljem o njima. To će im pomoći da nauče osnove pravilnog izražavanja svojih osećanja. Povremeno bi trebalo postavljati pitanja poput: “Šta misliš kako se ovaj lik oseća?” Vežbanjem će se poboljšati sposobnost deteta da prepozna svoje emocije.
2. Razdvojiti osećanja od ponašanja
Takođe je važno da deca nauče kako da izraze svoje emocije na društveno prikladan način. Na primer, glasno vrištanje usred prodavnice, cviljenje ili pokazivanje besa u školi, nije u redu. Reći deci da mogu da osete bilo koju emociju koju požele, u redu je da se osećaju ljuto ili stvarno uplašeno; ali, jasno im dati do znanja da imaju izbor u tome kako će reagovati na ta neprijatna osećanja.
Iako imaju puno pravo da budu ljuti na nekoga, to im ne daje dozvolu da ih udare. Takođe, mogu se osećati uznemireno što je u prodavnici ponestalo njihovog omiljenog sladoleda, ali to ne znači da je u redu da se valjaju po podu plačući i ometajući druge. Važno je disciplinovati ponašanje, ali ne i emocije.
3. Potvrditi njihove emocije
Ponekad roditelji nenamerno umanjuju osećanja deteta, govoreći na primer: “Prestani da dramiš, nije to tako važna stavr”, jer se time uči dete da su njegova osećanja pogrešna. Svako osećanje je validno, a na roditelju je zadatak da im pokaže da razume kako se osećaju i da bude empatičan. U isto vreme, trebalo bi pomoći detetu da shvati da su emocije prolazne i da način na koji se sada oseća neće trajati zauvek, i da će nekad trajati kraće od nekoliko minuta.
Shvatanje da njihova osećanja, kao i suze, dolaze i odlaze, mogu pomoći detetu da ostane smirenije usred emotivnog trenutka.
4. Pokazati prihvatanje
Iako možda ne razumete zašto se dete oseća kako se oseća, može pomoći ukoliko kažete detetu da razumete da proživljava neke emocije, i da je to u redu. Deca bi trebalo da nauče da prepoznaju, razumeju i nose se sa onim što doživljavaju, a osećaj da su “viđeni” i prihvaćeni može mnogo pomoći.
Neki preterano senzitivnu decu mogu smatrati slabijom i pretpostaviti da se njihova osetljivost može popraviti, ali ovakav način razmišljanja je štetan i netačan. Plakanje, ljutnja i frustriranost nisu loše stvari, niti su znakovi slabosti. Trebalo bi biti siguran da dete zna da ga prihvatate onakvim kakvo jeste.
5. Naučiti dete da reguliše emocije
Kada je u pitanju regulacija emocija, sposobnost regulacije jakih emocija zavisi od uzrasta i razvoja deteta. U predškolskom uzrastu, mnoga deca su sposobna da uče kako da regulišu svoje emocije.
Evo nekoliko korisnih veština koje možete naučiti svoje dete kako bi naučilo da upravlja svojim emocijama:
Vežbajte duboko disanje – Naučite svoje dete kako da polako i tiho udiše kroz nos, a zatim izdahne kroz usta. Možete to da uradite sa njima nekoliko puta u trenutku kada je dete uznemireno, ali ih ohrabrite da to sami primene kada je potrebno.
Brojenjem do smirenja – Naučite dete da odvrati pažnju od uznemirujućih misli brojanjem. Brojanje pločica na plafonu, brojanje do 10 ili odbrojavanje do 100 samo su neki mentalni zadaci koji bi mogli da umanje osećanja.
Napraviti pauzu – Dozvolite svom detetu da sebi da kratak tajm-aut ili pitajte nastavnika za dozvolu da dete izađe iz učionice na gutljaj vode ili minut privatnosti u situacijama kada treba da se sabere.
Napraviti “komplet za smirenje” – Napuniti kutiju stvarima koje pomažu detetu da se smiri (ili razveseli). Bojanke i bojice, nalepnice, slike u kojima dete uživa i umirujuća muzika su samo neke stvari koje mogu da zainteresuju njihova čula i pomognu im da upravljaju svojim emocijama.
Rešiti probleme sa svojim detetom – Ako detetove emocije stvaraju probleme:niko ne želi da se igra sa njim jer stalno plače ili ne može da učestvuje u fizičkom vaspitanju, jer se naljuti ako izgubi, trebalo bi raditi zajedno na rešavanju problema.
Prepoznati šta najviše utiče na raspoloženje – Razgovarati sa detetom o stvarima koje vole da rade kada se osećaju srećno, na primer da se igraju napolju, čitaju knjigu ili pevaju svoje omiljene pesme. Zapisati te stvari i recite im da su to njihovi “pojačivači raspoloženja”. Kada se osećaju loše, ohrabrite ih da se uključe u jednu od ovih stvari kako bi im se pomoglo da se izbore sa svojim osećanjima.
6. Pokazati detetu da će uvek biti teških situacija i da su one prolazne
Ne bi trebalo oslobađati dete od svake teške situacije ili svih životnih problema je kontraproduktivno. Za uspeh i kvalitet života, detetu je potrebna vežba da nauči kako da se nosi sa različitim emocijama u različitim okruženjima.
Da li dozvoliti detetu da preskoči školski dan, jer znamo da ima problema da kontroliše svoju frustraciju, a očekuje ga kontrolni iz matematike? Iako možda zvuči primamljivo, ovakva situacija će se desiti više puta u životu, a deci bi trebalo dati priliku da nauče kako da upravljaju svojim osećanjima umesto da ih roditelji štite od njih.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
