Građani Srbije koji su ostali na Siciliji zbog erupcije vulkana Etna vraćeni su noćas kući letom Er Srbije.
Do evakuacionog leta došlo je zbog aktivnosti vulkana Etna na Siciliji.
Vulkan Etna već godinama unazad izbacuje lavu i jedan je od aktivnih vulkana u Evropi, a tokom jučerašnjeg dana, vulkan Popokatepetl (Meksiko) je takođe eruptirao.
Šta su zapravo vulkani?
Vulkane slobodno možemo da nazovemo arhitektama zemlje, jer su odgovorni za više od 80% reljefa koji je nastao na zemlji.
Njihova eksplozivna sila stvara čitave planine, a reke lave koje teku iz njih, ostavljaju za sobom hranljive materije koje se posle nekog vremena razgrađuju i stvaraju plodno tlo koje vekovima kasnije omoguća civilizacijama da uzgajaju hranu.
Vulkani postoje na svim kontinetima uključujući i Antarktik. Podzemna sila ne bira mesto, a ni vreme. Danas, prema procenama istraživača, širom sveta postoji oko 1.500 aktivnih vulkana i svaki vulkan je drugačiji.
Većina svetskih vulkana formira se duž granica tektonskih ploča – ogromna prostranstva litosfere koja se pomeraju i sudaraju međusobno. Kada dođe do sudara tektonskih ploča, u većini slučajeva, jedna od njih se duboko podvuče ispod druge u tzv. zonu subdukcije. Kako jedan deo kopnene mase tone duboko u Zemlju, temperature i pritisci rastu – oslobađajući vodu iz stena. Na ovaj način voda smanjuje tačku topljenja okolnih stena i formira se magma koja tada može da probije put do površine.
Neki su vulkana su „oživeli“ ovih dana.
A koliko njihovo “oživljavanje” i “aktivnost” može da naškodi našoj planeti, civilizacijama i ljudima, može se jasno videti tokom istorije.
Verujemo da je malo poznato da je “mračni vek” dobio svoj naziv i delom zato što su oblaci pepela, nastali usled erupcija vulkana, mesecima pokrivali deo naše planete i sunce se nije moglo probiti.
Ako pitate istoričara specijalizivanog za srednji vek, Majkla Mekormika, koja je godina u istoriji bila najgora za života, on će odgovoriti: 536 godina. Ne 1349., kada je Crna smrt zbrisala pola Evrope. Ne 1918., kada je grip ubio 50 do 100 miliona uglavnom mladih ljudi, nego 536. Ta godina je u Evropi bila početak jednog od najgorih perioda za život, ako ne i najgora godina u istoriji“, kaže Mekormik, istoričar i arheolog sa Univerziteta Harvard, a prenosi National geographic Srbija.
Tajanstveni oblak gurnuo jeEvropu, Bliski istok i delove Azije u mrak čitavih 18 meseci. „Sunce i Mesec su davali svoju svetlost ali bez sjaja, tokom cele godine“, pisao je vizantijski istoričar Prokopije. Temperature u leto 536. pale su za 1,5 do 2,5°C, čime je započela najhladnija decenija u poslednjih 2300 godina. Tog leta je u Kini nisu uspeli usevi; ljudi su gladovali. Irske hronike takođe beleže „neuspeh žita i nestašicu hleba od 536. do 539. godine“, piše Scinece. A onda je 541. godine, bubonska kuga pogodila rimsku luku Pelusijum, u Egiptu. Ono što je kasnije postalo poznato kao Justinijanova kuga – brzo se širilo, i zbrisali jednu trećinu, ako ne i do jedne polovine, stanovništva Istočnog rimskog carstva, što je ubrzalo njegovo propadanje, kaže Mekormik.
Istoričari su odavno znali da je sredina šestog veka bila mračno vreme iz mnogo razloga, pa izraz Mračni vek nije bio samo simboličan.
Izvor tajanstvene magle bio je zagonetka sve do 21. veka kada je Mekormikov tim zajedno sa glaciologom Paulom Majevskim sa Instituta za klimatske promene Univerziteta Mejn, uradio ultrapreciznu analizu leda sa švajcarskog glečera.
Otkako su studije godova drveća 1990-ih sugerisale da su leta oko 540. godine bila neobično hladna, istraživači su tragali za uzrokom. Pre nekoliko godina polarna ledena jezgra na Grenlandu i Antarktiku dala su trag.
Kada vulkan eruptira, on izbacuje sumpor, bizmut i druge supstance visoko u atmosferu, gde formiraju aerosolni veo koji reflektuje sunčevu svetlost nazad u svemir, hladeći planetu. Upoređivanjem ledenog zapisa ovih hemijskih tragova sa nalazima koje je dalo drvećeotkriveno je da je skoro svakom neobično hladnom letu u poslednjih 2500 godina prethodila vulkanska erupcija.
Tako vulkani, oblikuju našu planetu, stvaraju novi reljef, ali i kontrolišu klimu i vreme. A u poslednjih 100 godina, utiču i na avio saobraćaj.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
