Kako muzika podstiče uživanje u vinu?

Da li muzika podstiče uživanje u vinu, i do koje mere? Intuitivno, većina vinoljubaca zna da je tako: u čaši prokupca ili merloa više se uživa uz zvuke violina nego uz “muziku” pneumatske bušilice. Ipak, do sada o sponi muzike i vina nisu postojale sveobuhvatne studije koje pokazuju da ona ima jasna i univerzalno primenjiva pravila.

Suzan Lin MW, koja radi u kući Belmont Wine Exchange u San Francisku, specijalizovanoj za prodaju vrhunskih vina, pre ulaska u vinski svet stekla je akademsko obrazovanje kao pijanista i muzikolog – a radila je i u Guglu na analizi podataka, što je verovatno čini jednim od najsvestranije obrazovanih vinskih stručnjaka na svetu.

Sve svoje znanje Lin je poslednjih godina usmerila ka tome da otkrije da li klasična muzika ima direktan uticaj na percepciju vina, i to na primeru jednog nevintažnog brut šampanjca. Istraživanje je obavila koristeći se metodološkim alatkama za istraživanje krosmodalne percepcije, to jest načina na koji ljudi prave intuitivne veze između različitih stimulusa, kao što su, u ovom slučaju, ukusi i zvuci.

Lin je, piše Dekanter, odabrala pet tonskih zapisa sa značajnim razlikama u tempu, visini zvuka i drugim karakteristikama. Četiri zapisa su klasične kompozicije, a peti je – savršena tišina. Za ispitanike su odabrani obični ljubitelji vina bez širokog vinskog obrazovanja, potom kandidati za titulu Master of Wine, somelijeri i drugi vinski stručnjaci. Njima je ponuđeno pet čaša šampanjca Veuve Clicquot Brut NV Yellow Label, koje je trebalo da degustiraju uz nasumično odabrane kompozicije i da daju ocene kompleksnosti vina, voćnosti, penušavosti i svežine, kao i da ponude sveobuhvatne subjektivne ocene i vina i muzike.

Rezultati su bili veoma jasni. U poređenju sa tišinom koja je “umrtvila” doživljaj vina, muzika je učinila da gotovo svi učesnici percipiraju jedno te isto vino kao penušavije, voćnije i složenije. Uzbudljiva muzika je i vino učinila uzbudljivijim, govori Lin:

– Kada je šampanjac degustiran u tišini, ispitanici su mu dali najlošiju ocenu i naveli da je u najmanjoj meri penušav, voćan i kompleksan. Drugim rečima, vino je lošije kad nema muzike, i to do mere koja je statistički značajna kod svih parametara – navela je.

Ona je iznela i neverovatan podatak da je od 71 učesnika čak 70 verovalo da degustira pet različitih vina. Jedan jedini učesnik koji je razotkrio “igru” takođe je rekao da je isto vino doživeo na pet različitih načina.

O univerzalnom dejstvu muzike na vino govori i iznenađujući rezultat studije: čak i oni učesnici koji ne vole klasičnu muziku prijavili su da je ona pozitivno uticala na njihov doživljaj vina.

O svemu ovome Suzan Lin ima teoriju, koju tek treba da razradi i potkrepi dodatnim istraživanjima, a koja govori da muzika ima univerzalni jezik izražen tempom, artikulacijom, tonom, visinom i tempom zvuka, i da taj jezik dovodi do istog rezultata kada je vino u pitanju, bez obzira na muzički žanr.

– Nisam ljubitelj kantri muzike, ali kada sam slušala pesme iz tog žanra ustanovila sam da one izazivaju isti efekat kao klasična muzika – navela je, uz zaključak Dekantera da nečiji Betoven može biti nečija Metalika, i da u oba slučaja muzika može navesti vino da “peva”.

– Muzika je fenomen koji izaziva zadovoljstvo, bol i sve između ova dva. Ako muzika stvara sve te emocije, ono može i da hranu i piće učini zanimljivijima. Napravite i sami eksperiment sa bocom jeftinog vina. Možda će ga muzika dati novi začin i voćnost i učiniti ga interesantnim – zaključila je Lin.

Pročitajte još:

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.