Redovno proveravati sadržaj kojem adolescenti imaju pristup
Mediji podižu alarm kada je u pitanju štetnost uticaja društvenih mreža na decu i tinejdžere.
Naime, mladi se više nego ikad suočavaju sa visokom stopom depresije, anksioznosti i usamljenosti, a sve je veći broj dokaza koji govore u prilog tome da je glavni uzročnik ovih mentalnih poremećaja upravo multimedijalni sadržaj kojem svedoče putem društvenih platformi.
Američko udruženje psihologa po prvi put je izdalo zvanične preporuke za upotrebu društvenih mreža kod tinejdžera, a tiču se roditelja, nastavnika kao i kreatora sadržaja i polisa privatnosti.
– Potrebno je naoružati roditelje znanjem kako bi se zajednički borili protiv ovog neprijatelja – izjavio je dr Artur Evans, a prenosi “NPR”.
Ali, terapeut Robert Kin se ne slaže u potpunosti s ovom teorijom, navodeći kako se previše tereta stavlja na roditelje.
– Njihova moć je vrlo ograničena, a naposletku i beznačajna, ukoliko se ovoj borbi ne priključe tehnološke kompanije i globalni mediji – izjavio je.
No, ovo su neke od preporuka.
Kontrola sadržaja
Iako su društvene mreže koristan alat za održavanje kontakta, što se posebno pokazalo za vreme izolacije tokom pandemije, ipak, treba redovno proveravati sadržaj kojem adolescenti imaju pristup.
– Da li društvene mreže ometaju san vašeg deteta ili prouzrokuju nedostatak fizičke aktivnosti? Da li imaju prednost nad učenjem ili drugim socijalnim aktivnostima? Da li im je teško da se odvoje od telefona, je l’ lažu da bi prikrili svoju adikciju? To su stvari na koje roditelji treba da obrate pažnju – navodi Evans.
Udruženje psihologa Amerike navelo je da roditelji posebno treba da obrate pažnju na društvene mreže svoje dece u periodu njihove rane adolescencije, u dobi od 10 do 14 godina.
Ukoliko je moguće, oni treba da spreče ili minimiziraju štetan sadržaj kom su deca izložena, pogotovo onaj koji promoviše suicidalnost, samodestrukciju, poremećaje u ishrani, rasizam i nasilje.
Ovakav tip sadržaja deca veoma gledaju, a roditelji najčešće ne shvataju razmere štete.
Nedavna studija objavila je da čak 40 odsto devojčica najmanje jednom mesečno svedoči slikama i video-klipovima koje promovišu suicid, na “Instagramu”, “Tik-Toku”, “Snapchat-u” i “Youtube-u”.
Ključna preporuka je da se limitira sadržaj koji se gleda, ako pričamo o devojčicama, to treba da bude ono što je fokusirano na lepotu, modu i generalno estetiku.
Naime, komparacija svog tela sa isfotošopiranim online verzijama – izaziva sve veće probleme sa samopouzdanjem koji vode do depresije.
Evans posebno ističe da roditelji treba da obrate pažnju i na sopstveno vreme koje provode na društvenim mrežama jer su oni tu da postavljaju primer.
Izvan kontrole
Kin navodi da je tematika mnogo kompleksnija nego što se čini.
– Ovo nije kao kad učite dete da vozi auto, pred nama je nov problem u kom nismo vešti. Zapravo, naša deca su verovatno veštija od nas. Kako pratiti aplikaciju o kojoj dete zna više nego vi? Nemoguće je.
– Prvenstveno, sadržaj koji je opasan ne sme da bude dostupan deci, ali to je do tehnoloških kompanija i njihove polise sigurnosti i privatnosti. Dok oni ne naprave promenu, mi smo beznadežni – naglašava.
On navodi da “beskonačno skrolovanje” i “preporučen sadržaj” treba da budu maksimalno ograničeni u skladu sa godinama pojedinca.
– Mislim da su sve aplikacije stvorene od strane individua koje nisu odrastale u digitalnom svetu i zato nemaju predstavu koliku štetu to može da donese nekom ko se tek formira – istako je Kin.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
