Poljoprivrednik iz Kovilja, Đorđe Plavšić sa svojom porodicom dugi niz godina uzgaja domaće životinje, koje su na različite načine i iz različitih razloga dospevale na njegovo porodično imanje.
– Sve što vidite ovde napravio sam, pre svega, zbog sebe i ljubavi prema životinjama koju sam nasledio od oca – kaže Đorđe. – Osim što mnogo volim životinje i imam potrebu da ih zbrinem, vremenom sam prepoznao i potrebu za edukacijom dece o životinjskom svetu, kao i njihovom zbližavanju s prirodom. Tako sam došao na ideju da napravim specifično mesto, na kom posetioci, naročito deca, osim što mogu da vide različite domaće životinje, mogu i da ih pomaze, a potom i nauče nešto o njima – kaže on za Dnevnik.
Ovaj zoološki vrt je po mnogo čemu drugačiji od ostalih, pa je tako jedna od njegovih karakteristika ta što je deci dozvoljen direktan kontakt sa životinjama. Tako najmlađi posetioci mogu da se druže sa prepelicom, zecom ili kokoškom ili da jašu ponija, a potom i da prođu kroz radionice malog edukativnog centra, što opet nije tipično za ovakva mesta.
Edukativni centar Bačkog zoo vrta podrazumeva učionice na otvorenom, i uključuje tri radionice koje vodi Đorđeva partnerka Tatjana Kojić. Radionice se odvijaju petkom i vikendom od 9 do 17 časova, a svako dete koje dođe u posetu vrtu, učestvuje u njima. Premda je u planu proširenje vrta, ali i samog edukativnog centra u vidu učionica na zatvorenom, uskoro će deca moći i zimi da uče, a vrt će i po završetku leta neometano moći da dočekuje svoje goste.
Na prvoj radionici deca imaju priliku da nauče kako izgledaju jaja morke, kokoške, gugutke. Kada se savlada prva lekcija, deca iz sanduka punog kukuruzovog zrna vade figurice životinja, pogađaju nazive istih, uče da prepoznaju zvukove koje one ispuštaju, kao i čime se hrane. Treća radionica podrazumeva slikanje, gde deca, nakon boravka u vrtu, prenose svoj doživljaj na papir. Dok se deca igraju, druže sa životinjama i uče, roditelji mogu da sednu na klupe pod krošnjama drveća i probaju neke od domaćih proizvoda kao što su sokovi od zove, višnje, bagrema.
– Posetilaca nekada ima manje, nekada više – kaže sagovornik Dnevnika.
– U poslednje vreme dolaze i škole. Nedavno su došli školarci iz Kovilja i oduševili su se vrtom i životinjama. Osim toga, uglavnom imamo porodične posete – priča on.
Još jedna osobenost vrta je ta što su ovde svoje stanište pronašle isključivo domaće životinje, jer, kako smatra Plavšić, divljim životinjama nije mesto u zatvorenom prostoru, već u prirodi.
Bački Zoo vrt trenutno broji oko 80 životinja, a to su prepelice, papagaji, kanarinci, kamerunske patuljaste koze, konji, poni i druge.
Različiti su načini na koje su one dospevale u ovo domaćinstvo, a jedan od najčešćih je udomljavanjem nezbrinutih životinja ili spasavanjem od loših uslova za život. Neke životinje su poklonjene vlasniku, pa su na taj način u domaćinstvo prispeli kanarinci, holandske beloćubaste kokoške, zečevi. Jednom prilikom iz Despotova stigao je jarac, a potom kao poklon Poljoprivredne škole iz Rume stigla je i sjarena koza da mu pravi društvo. Prošle godine je sa beogradskog hipodroma u vrt pristigla i kobila Lutka. Ona se najčešće druži s kobilom Dunjom, koja je ove godine napunila 28 godina.
Ima i onih životinja koje dolaze same u goste. Tako je mužjak rode Đura odnedavno stalni gost u vrtu. On svako jutro ovde doručkuje, a usput se i osveži na malom zelenom jezeru, kojim plivaju domaće i divlje patke. Ipak, najčešći način na koji životinje prispevaju u koviljski zoološki vrt jeste dobra volja našeg sagovornika da ih udomi, spase od loših uslova za život, bolesti, pa čak i smrti. Tako je ovde stigao i magarac Pikaso i vrlo brzo postao glavna zvezda vrta.
– Pikaso je stigao sa jednog salaša na kom su životinje živele u užasnim uslovima – okriva sagovornik Dnevnika.
– Kada nas je kontaktiralo jedno udruženje za zaštitu životinja i zamolilo da ga udomimo, odmah smo pristali. Srećom, nije imao velike zdravstvene probleme. Morali smo samo da mu podrežemo kopita i da ga očistimo od parazita – navodi on. Osim pomenutih životinjskih vrsta posetioci ovde mogu da vide i morke, ćurke, holandske beloćubaste i domaće kokoške, mangulice. Još jedna od prednosti ovog zoo vrta u odnosu na ostale je ta što se ulaz ne naplaćuje, ali svaki posetilac ima mogućnost da ostavi donacije u vidu hrane za životinje ili novca.
– Troškovi su veliki, ali mi smo poljoprivredno gazdinstvo koje ima svoju zemlju, te ih hranimo onime što sami proizvodimo – otkriva Plavšić, koji na brigu o imanju odvaja dvanaest sati dnevno.
– Ljudi su sve više zainteresovani da doniraju novac i hranu ali i da nije tako, ja bih dao sve od sebe da se pobrinem za ove životinje – kaže on. Osim što su u toku radovi na proširenju vrta, vlasnici ove oaze planiraju da u septebru upriliče multikulturalno veče, koje će, nesumnjivo podići na noge Kovilj, ali i okupiti sve ljubitelje životinja, prirode i kulture na jedno mesto.
– Planiramo da u septembru organizujemo događaj koji će okupiti amaterske slikare iz Kovilja, glumce i stend ap komičare, kao i neke rok bendove – otkriva Đorđe. – Napravićemo i izložbu dečjih likovnih radova, a najbolje ćemo nagrađivati deca koja će sačinjavati žiri. Smatram da će Kovilj, u kom se retko priređuju ovakvi događaji, doživeti veliko osveženje – zaključio je on.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
