Ključnu ulogu odigrao bankar sa Novog Zelenda koji sada posmatra Bosnu sa 18.000 kilometara udaljenosti.
Bankar iz dalekog Novog Zelanda stiže 1997. godine u ratom razorenu Bosnu i Hercegovinu sa naizgled nemogućim zadatkom. Sa iskustvom iz zemlje koja vekovima nije ratovala, treba da ujedini monetarni sistem zemlje gde svaki narod koristi svoj novac.
– Srbi su koristili jugoslovenski dinar, Hrvati hrvatsku kunu, Bošnjaci bosanski dinar koji su uveli tokom rata. Jedina valuta koju su koristili svi delovi zemlje bila je nemačka marka – kaže Piter Nikol, prvi guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine (BiH) za „BBC“.
Nova valuta u BiH nastala je na temeljima mirovnog sporazuma u Dejtonu, kojim je okončan rat u ovoj zemlji, a prezentovana je 21. januara 1998. Zbog poverenja ljudi u nemačku marku, nazvana je – konvertibilna marka.
Raspad socijalističke Jugoslavije, kada su se raspršili snovi o zajedničkoj državi, dogodio se 1992. godine, ali su ratni sukobi tada tek počinjali. Tačka na rat u BiH konačno je stavljena tek tri godine kasnije – u američkom gradu Dejtonu u državi Ohajo. Dejtonskim sporazumom 1995. godine, dogovoren je prekid rata, ali i baza za postavljanje finansijskog sistema u ovoj državi. Prema sporazumu, dogovoreno je „osnivanje Centralne banke BiH, koja će jedina izdavati valutu“ u ovoj zemlji.
Začetnik ideje o novoj valuti koja će direktno zavisiti od marke bio je Stiv Hanke, američki ekonomista.
– Ideju sam prvi put uveo u Jugoslaviju još 1990. godine – kaže Hanke za „BBC“ da je preko valute želeo da reši probleme države koja se raspadala. Hanke je napisao knjigu o novoj valuti u BiH, koja je pomogla kod finansijskih pregovora u Dejtonu.
– Tokom ručka u hotelu Grand Hajat u Hongkongu 1998. godine, razgovarao sam o Dejtonskom sporazumu sa ambasadorom Ričardom Holbrukom (američkim diplomatom koji je posredovao u mirovnom sporazumu). Ispričao mi je kako je bilo lako izaći na kraj sa Slobodanom Miloševićem (predsednikom Srbije) u pregovorima o novom monetarnom sistemu za Bosnu i Hercegovinu. Ispostavilo se da je Milošević već bio upoznat sa mojom knjigom koja je bila prevedena na srpskohrvatski – govori Henke.
Kako su Dejtonskim sporazumom stvorena dva entiteta – Federacija BiH, u kojoj mahom živi hrvatsko i bošnjačko stanovništvo, i Republiku Srpsku, u kojoj pretežno živi srpsko stanovništvo – svako je imao svoju valutu.
– Nema šta se tu nije dešavalo kada imate toliko valuta. Svako je mogao da štampa novac kako je hteo, to je bila katastrofa. To je bio sistem, kupiš firmu u privatizaciji – doneseš pare u koferu da platiš – kaže Svetlana Cenić, ekonomistkinja iz Sarajeva za „BBC“, koja navodi da se novac mahom nosio u kešu, čak i za vrtoglavo visoke iznose.
Kako je Dejtonom odlučeno i da će prvi guverner Centralne banke Bosne biti stranac, 1997. u Sarajevo je došao glavni ekonomista Centralne banke Novog Zelanda Piter Nikol.
– U zemlji sam zatekao 76 registrovanih banaka, ali nijedna od njih nije poslovala u celoj zemlji. U suštini su postojala tri odvojena bankarska sistema – kaže Nikol i navodi da ljudi „nisu verovali bankama i zato ih nisu ni koristili“.
Piter Nikol je kao guverner bio, kaže, „odgovoran za uvođenje“ konvertibilne marke.
– Odluka da BiH ima svoju valutu bila je mudra. Zemlja je veoma podeljena i složena i bilo je malo simbola BiH kao nacije. Valuta je postala jedan od retkih takvih simbola i građani su postepeno razvili poverenje u valutu, koristili je – i na kraju postali ponosni na njenu stabilnost – kaže Nikol.
Dodatni razlog za uvođenje nove valute, kaže Nikol, bila je činjenice da više nije mogao samoinicijativno da se „štampa novac“ u Bosni.
Konvertibilne marke u Bosni su i danas su vezani za evro i valutni odbor. Mnogim izvoznicima ne odgovara što je kurs fiksni i vezan za evro navodi ekonomistkinja Cenić i dodaje da se cene na tržištu u inostranstvu menjaju i kurs se menja, pa bi njima više odgovaralo da je kurs plivajući, kao na primer u Hrvatskoj ili Srbiji.
Piter Nikol danas posmatra Bosnu sa 18.000 kilometara udaljenosti. Sa porodicom živi i radi na Novom Zelandu. Navodi da je konvertibilna marka danas ostala zdrava i široko korišćena valuta i da je bankarski sistem takođe jak, a mnogo je manje banaka.
Nikol se, dodaje, „držao podalje od politike tokom devet godina rada u BiH“ i to je bio glavni razlog i zašto je Predsedništvo BiH njegovoj supruzi i njemu dalo, prema njegovim rečima, bosanskohercegovačko državljanstvo.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
