Razvoj srpske industrije počeo je u Kragujevcu. Na temeljima nekadašnje prve fabrike naoružanja na Balkanu nikla je fabrika automobila. Prvi direktor kragujevačke „Zastave” Prvoslav Raković, poslat je u fabriku sa zadatkom da pokrene proizvodnju vozila. Iako nije imao vozačku dozvolu, rekao je nekolicini inženjera: „Naučićemo da pravimo automobile”. Tako je i bilo – a ostalo je istorija.
Fića, tristać, stojadin, osmica, jugo, florida, punto, 500 L. A od „fiće” je sve počelo.
„Fića je za mene institucija automobilske industrije”, kaže Slavoljub Bataveljić.
A, njen razvoj počinje 1953. godine. Na referendumu, 96% zaposlenih u Zavodima „Crvena zastava” daje zeleno svetlo da u kragujevačkoj fabrici počne proizvodnja automobila. Otkupom „Fijatove” licence, dve godine kasnije sa traka silazi legendarni fića. Mali, okretni auto, koji je stavio na točkove celu naciju u narednih 30 godina, proizveden je u blizu milion primeraka.
„To je brend koji je ovde u ovom gradu napravio i Klinički centar i Univerzitetski grad je postao”, ističe Slavoljub Bataveljić, iz Kragujevca.
„Mnogo ga volim i vezan sam i voziću ga do kraja”, dodaje Dragan Sretenović.
Ljubav prema zastavinim vozilima, gaje svi odani vlasnici domaćih automobila, koji i danas blistaju kao „momci u najboljim godinama”.
Pouzdani kec, od koga su se radnici, sa suzama u očima, uz cveće i pesmu oprostili 2008. prešao je 22.000 kilometara, preko pet afričkih zemalja i popeo se na Kilimandzaro.
„Graničari nisu hteli da puste ljude da uđu i automobile, jer nikada pre toga nijedan automobil nije prošao kroz taj deo Sudanske Sahare”, seća se Toma Savić, nekadašnji zamenik direktora Fabrike automobila Zastava.
Mirjana Stanić, iz Kragujevca kaže: „Ja sam imala 10 kečeva. Nikad nas nijedan auto nije ostavio nigde na putu. Sad bih možda, da se radi taj auto, kupila taj auto”.
Radio se i za to vreme – luksuzan tristać, koga su nazivali, jugoslovenski mercedes.
„U gradu je on jedini zato ga ja zovem poslednji mohikanac. Bilo ih je još nekoliko, ali se više ne pojavljuju. Verovatno nisu u voznom stanju”, navodi Aleksandar Lekić, iz Kragujevca.
Usledile su „zlatne” godine jugoslovenskog giganta koji je imao kooperante od severa do juga zemlje. Rekordna je bila 1989. godina, kada je 54.000 radnika proizvelo 220.000 vozila. Šarmantni jugo stekao je planetarnu slavu izvozom u Ameriku.
„Uspeli smo da prodamo više od 140.000 vozila. To je bio rekordan kumulativni izvoz u bilo koju zemlju”, svedoči Toma Savić, nekadašnji zamenik direktora Fabrike automobila Zastava.
Usledili su: raspad Jugoslavije, sankcije, dokomponovanje Zastave. Srpski Detroit, kako je nazivan Kragujevac, ponovo je oživeo italijanski Fijat izgradnjom nove fabrike i proizvodnjom punta i 500-L.
„Smatram da je ono što je naša fabrika, tj. Fijatova fabrika u proteklih 11 godina uradila u Kragujevcu, da je napravila veliku razliku u razvoju grada”, kaže Bojan Rakonjac.
Naredne godine, trebalo bi da zasija i nova Stelantisova zvezdica električni automobil. Ljubitelji Zastavinih vozila, ipak ostaju verni svom izboru:
„To je samo fića!”
„Jugo zauvek!”, ističu anketirani.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.