U lepotama i šarmu pitoreskne Sevilje uživa sve veći broj turista, a da bi se razumelo kako je ovaj grad na jugu Pirinejskog poluostrva dospeo na ovako visoku poziciju u drugoj najposećenijoj zemlji na svetu, moramo se vratiti 33 godina unazad.
Istorijska prekretnica
Sada već davna 1992. godina za Španiju je bila annus mirabilis, tj. „čudesna godina“. Barselona je bila mesto održavanja Letnjih olimpijskih igara, Madrid je poneo titulu Evropske prestonice kulture, a Sevilja je postala ponosni domaćin Svetske izložbe od 20. aprila do 12. oktobra 1992. Koliko je ova godina bila značajna za Španiju dovoljno svedoči pisanje uticajnog El Pais-a, koji navodi da „niste bili nigde“ ako 1992. niste posetili Olimpijske igre ili EXPO.
Štaviše, 1992. se može smatrati istorijskom prekretnicom za do tada zanemarenu i infrastrukturno siromašnu prestonicu Andaluzije, koja je organizacijom grandiozne Svetske izložbe želela da iskorači u moderno doba i pokaže svetu novo lice Španije. Upravo je EXPO 1992 zaslužan za to što se vreme u Sevilji meri „pre“ i „posle“ ove manifestacije.
Obeležavajući još jednu važnu godišnjicu, pet vekova od Kolumbovog otkrića Amerike, pod temom „Doba otkrića“, EXPO 1992 u Sevilji privukao je čak 108 zemalja učesnica. Tokom šest meseci, odnosno 176 dana trajanja izložbe, ostrvo Kartuha u reci Gvadalkivir, gde je održana manifestacija, posetilo je gotovo 42 miliona posetilaca, što je za to vreme bila neverovatna brojka.
Streloviti rast turizma
Poseta je bila više nego dvostruko veća od očekivanja organizatora, a ako se uzme u obzir da je celokupna Španija tada imala 39 miliona stanovnika, onda postaje jasno zašto se neretko smatra da period od aprila do oktobra 1992. predstavlja najneverovatnijih šest meseci koje je Sevilja ikada doživela.
Zahvaljujući inovativnoj arhitekturi, zanimljivom i bogatom programu (koji su obeležili, između ostalih, Pako de Lusija i Bi-Bi King), masovnoj izgradnji infrastrukture, ali i svom neodoljivom južnjačkom šarmu po kome je poznata, Sevilja je pronašla svoje mesto na mapi svetski poznatih turističkih destinacija i izašla iz doba letargije u doba prosperiteta.
Tako su, primera radi, specijalno za ovu izložbu izgrađeni auto-put A-92, koji danas predstavlja saobraćajnu kičmu u Andaluziji, i brza pruga od Sevilje do Madrida kojom su vozovi jurili 300 km na čas skrativši tako umnogome vreme putovanja do prestonice Španije. Dodatnom izgradnjom obilaznica, novog terminala na aerodromu i renoviranjem okolnih, Sevilja je doživela infrastrukturni bum zahvaljujući kome je postala dostupnija nego ikad inostranim i domaćim turistima.
Istraživanja pokazuju da je razvoj infrastrukture u Sevilji uoči EXPO 1992 doprineo da se broj registrovanih putnika između 1960. i 1990. poveća sa gotovo 97.000 na više od 1.630.000.
Drugim rečima, EXPO 1992 označio je trenutak stvaranja ne samo strategije da Sevilja i Andaluzija postanu konkurentna turistička destinacija, već i trenutak rođenja sadašnjeg turističkog sistema Sevilje, koju svake godine pohodi više od tri miliona turista, najviše iz SAD, Francuske, Portugala, Engleske, Nemačke i Italije.
Da će i Srbija uspeti da privuče veliki broj inostranih turista za dve godine veruje i Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije (TOS).
„Naša očekivanja od Specijalizovane izložbe EXPO 2027 su velika, ali realna i opravdana, pogotovo ako se uzmu u obzir iskustva prethodnih domaćina i nemerljiv potencijal koji Srbija ima i koji će, sasvim sam sigurna, umeti da iskoristi. Kada to kažem, mislim i na sektor turizma, jer će ovaj planetarni događaj nesumnjivo privući veliki broj turista, ali i na svaku drugu oblast. Veliki broj turista će sigurno doći u Beograd zbog same izložbe, a država će dati sve od sebe da EXPO 2027 organizuje na najvišem mogućem nivou i svetu pošalje najlepšu sliku Srbije. Kao što često naglašavamo, EXPO nije samo Beograd, već cela Srbija, jer će benefit od ove međunarodne izložbe, kroz dodatno ulaganje u infrastrukturu, imati svako od nas“, navela je ona.
Sa direktorkom TOS su saglasni i organizatori Specijalizovane izložbe u Beogradu koji Sevilju vide kao odličan primer koji treba slediti.
„Baš kao što je EXPO 1992 bio inicijalna kapisla da Sevilja postane to što je danas – nezaobilazna turistička destinacija na mapi Starog kontinenta za globalne putnike, tako verujemo da će naš EXPO 2027, prvi na Zapadnom Balkanu, imati sličan efekat i kada je reč o srpskoj prestonici. Sada je idealan trenutak da, slaveći igru, muziku i sport, još jednom pokažemo svoju srdačnost i gostoprimstvo, po kome smo vekovima poznati na svim meridijanima i čitav svet dovedemo u Srbiju“, zaključio je direktor preduzeća EXPO 2027 d.o.o. Beograd Dušan Borovčanin.
