Priznao je hrvatski stručnjak i zašto je to bila jednostrana ljubav
Miroslav Ćiro Blažević i Crvena zvezda, neostvarena želja sada već pokojnog hrvatskog trenera koju znaju i “ptice na grani.”
Nije Blažević, koji je u 88. godini preminuo u sredu ujutru, nikada krio da mu je klupa najtrofejnijeg srpskog kluba, odnosno nedolazak na nju, velika trenerska rana.
Pominjao je to skoro u svakom intervjuu koji je davao poslednjih nekoliko godina, ali verovatno nikada bolje nije opisao to što je osećao prema Zvezdi kao u razgovoru za “Tempo” davne 1988. godine.
Na pitanje “Koji su razlozi što jedan san Blaževića – on u beogradskoj Crvenoj zvezdi – nikada neće postati java?”, hrvatski stručnjak je rekao:
– Crvena zvezda je naš najveći klub! Bez diskusije. Zbog mase navijača, milionske armije ljudi koji je vole, pa tek onda zbog stalnog učešća u evropskim kupovima. To je klub u Jugoslaviji kom ni Partizan, ni Hajduk, ni Dinamo, da se pretvore u so, ne mogu ručak da osole – priznao je Ćiro i dodao:
– Zato sam ja voleo da dođem tamo. Ali Zvezda, osim pravila da ne menja trenera tokom sezone, imao još jedno pravilo koje sam ja teško shvatio, čak i dockan. Zvezda nikada nije angažovala već poznatog trenera. Ona je uvek pravila od dotičnog čoveka velikog trenera.
Nastavio je Blažević da priča na istu temu.
– Ko je bio opšte priznat trener Zvezde pre nego što je bio u njoj: Miljanić? Zec? Stanković? Vasović? Tek su stekli ime i ugled. U Zvezdi nije trener najbitniji deo mašinerije. Ona to ne da. Igrač može da bude Bog – ali trener ne! I to je realnost naše neostvarene, rekao bih, jednostrane ljubavi. Ja hoću da budem trener – Bog u klub. Zvezda to ne dozvoljava. I tu nema ljubavi, ostao je samo peting. Što je meni lično žao. Ali ja imam već 52 godine i da se menjam, to bi bilo smešno. A ja da menjam Zvezdu i njen način, to bi bilo nemoguće – rekao je Blažević pre 35 godina.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
