Član 4 Zakonika o krivičnom postupku kaže da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen.
Osnovni cilj krivičnog postupka je da niko nevin ne bude osuđen. Međutim, zabrana ponovnog suđenja za istu stvar može u praksi da dovede do situacije da krivac ostane na slobodi čak iako se naknadno pronađu dokazi.
Krivac Bora Novaković se zahvaljujući prilično čudnim potezima i odlukama tužilaštva i sudstva i savetima svog mentora Bojana Pajtića izvukao od dugogodišnje robije, pozivajući se upravo na ovo načelo.
Pređimo na činjenice.
Na osnovu presude Prekršajnog suda u Novom Sadu od 19. novembra 2015. godine Bora Novaković je osuđen na novčanu kaznu od 200 hiljada dinara kao odgovorno lice J.P. Zavod za izgradnju grada iako je zaključivao brojne milionske ugovore mimo propisa koji regulišu javne nabavke.
Tako je Bora Novaković, diplomirani marksista, 14. septembra 2010. godine zaključio Ugovor o javnoj nabavci na iznos od 243.855.000,00 dinara sa preduzećem Put invest mimo propisa koji regulišu javne nabavke.
Dan kasnije, 15. septembra 2010. godine, jedan od lidera novosadskih demokrata zaključuje Ugovor o izvođenju radova za opremanje građevinskog zemljišta sa istom firmom na 59.992.000,00 dinara, takođe mimo propisa i neophodne dokumentacije.
Da li je Bori i kriminalnoj organizaciji usfalilo novca za novu godinu ili im je novac trebao za prljavu političku kampanju za koju su se spremali, ne možemo sa sigurnošću da utvrdimo, ali ono što je sigurno jeste da Bora Novaković 29.12.2010. godine potpisuje Ugovor o javnoj nabavci za izvođenje dodatnih radova na izgradnji saobraćajnih površina na Keju žrtava Racije i Beogradskom keju sa JKP Put na iznos od 16.535.000,00 dinara, iako su radovi izvršeni PRE zaključenja ugovora.
Da je reč o očigledno nezajažljivim osobama, vidimo i dan kasnije, 30.12.2010. godine.
Tada Bora Novaković potpisuje 13 Ugovora o javnim nabavkama male vrednosti sa firmom Gardi doo. Svaki ugovor je glasio na 35.663.000,00 dinara bez PDV.
Ovde bi možda bilo sve uredu, ali po Zakonu o budžetu RS iz 2010. godine nabavkom male vrednosti smatra se nabavka čija je procenjena vrednost od 290.000 do 2.900.000,00 dinara. Ovde je Bora pogrešio samo za 32 miliona dinara.
Šema je jasna. Namesti posao odgovarajućim firmama, ukradi stotine miliona dinara. Zatim sudije i tužioci iz tadašnjeg reformisanog pravosuđa kvalifikuju delo kao prekršaj i donesi novčanu presudu na 200 hiljda dinara.
Kada neko i poželi da se bavi svojim poslom, kvalifikuje delo onako kako ono jeste zapravo i procesuira kriminal, kao poslednji stub odbrane javlja se načelo Ne bis in idem, jer niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen.
Ovaj slučaj, kao i afere Borovica, Razvojna banka Vojvodine, Fond za kapitalna ulaganja, Fond za razvoj Vojvodine, Heterlend i mnoge druge su neposredno izvršavali kriminalci poput Bore Novakovića, dok je idejni tvorac i mozak svih operacija bio Bojan Pajtić.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
