NOVI SAD – Međunarodni vozovi „ponovo su u modi“. Iako mnogi za prevozno sredstvo biraju automobil ili se ukrcaju na avion, 8% Evropljana u 2019. putovalo je vozom.
Možda procenat nije veliki, ali u pitanju je 60 miliona putnika. Taj broj smanjio se usled pandemije, ali je ponovo u usponu.
Brza pruga Beograd-Novi Sad-Budimpešta u budućnosti će omogućiti da se prestonice Srbije i Mađarske spoje za oko 3 časa putovanja vozom.
Od Novog Sada do Budimpešte biće potrebno nešto više od 2 časa, a do Beča za manje od 5 časova.
Kako će izgledati prelazak granice vozom?
Dok je svima poznato kako izgleda prelazak granice automobilom, a mnogima i kako funkcionišu aerodromski terminali, najmanji broj ljudi granice prelazi u vagonima, a to bi uskoro moglo da se promeni.
„Napravili smo zajedničku radnu grupu o tome kako ćemo urediti saobraćaj na brzoj pruzi između Beograda i Budimpešte, kako bi granični prelazi sa carinom bili na železnicckim stanicama i u Beogradu i u Budimpešti, Subotici i Novom Sadu i svim drugim, kako vozovi ne bi morali da staju na granici“, rekao je ministar infrastrukture Goran Vesić na ovu temu.
To znači da ćete pasoš predati po dolasku na stanicu, a u voz se ukrcati tek nakon što vam to bude odobreno.
Slična praksa je ako putujete vozom od Londona (UK) do Pariza (Francuska). Sve provere se vrše pre nego što se ukrcate u voz. Na ovoj ruti moguća su samo međunarodna putovanja, a po dolasku na odredište, obično nema daljih kontrola na stanici.
Ukoliko tako ne bude, kako se prelazak granice vozom reguliše na drugim mestima?
Dok se u državama članicama Šengena neprimetno prolazi kroz različite državne teritorije, između brojnih nacija još uvek nije tako.
Na primer, u vozu od Sankt Peterburga (Rusija) do Helsinkija (Finska) carinske provere odvijaju se u pokretu. Kontrole se odvijaju između poslednje stanice u Rusiji i prve stanice u Finskoj. Između dve zemlje, voz usporava, a carinski radnici i kontrolori prolaze kroz vagone i kontrolišu putnike.
Na relaciji od Moskve do Pariza voz staje dva puta na granici između Belorusije i Poljske. Na poslednjoj stanici u Belorusiji, zvaničnici ulaze u stacionarni voz radi provere. Na prvoj stanici u Poljskoj, poljski zvaničnici vrše dalje slične provere. Zajedno, ova dva zaustavljanja traju nekoliko sati i najviše podsećaju na prelazak granice autobusom.
Najređi i za putnike najmučniji način je da moraju da se iskrcaju i „peške“ prođu proveru. Ovako funkcioniše Eurostar od Amsterdama do Londona – putnici moraju da izađu u Lilu radi imigracione provere.
Železnički saobraćaj između Srbije i Mađarske uspostavljen je 1883. godine, kada je voz iz Budimpešte u Beogradu dočekao kralj Milan Obrenović.
Tačno 140 godina kasnije, spajanje ova dva grada železnicom, ali brzom, više je nego opipljivo.
Brza pruga između Novog Sada i Beograda duga 75 kilometara uveliko se koristi i na njoj putnike prevozi „Soko“.
Ministar infrastrukture Goran Vesić u svojoj izjavi podsetio je i da će deonica pruge do Subotice od 108 kilometara biti gotova 2024. godine. Mađari će njihov deo završiti 2025, kada će se između Beograda i Budimpešte stizati za oko tri sata.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
