Godišnji odmor nije privilegija, već zakonsko pravo svakog zaposlenog, koje garantuje Zakon o radu. Nijedan dogovor, molba ili čak lična želja zaposlenog ne može ovo pravo zameniti novčanom naknadom – osim u specifičnom slučaju kada radni odnos prestaje, a godišnji odmor nije iskorišćen.
U svakom drugom scenariju, odmor je obavezno korišćenje slobodnih dana – ne roba koja se može trampiti za platu ili prekovremeni bonus.
Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora nakon mesec dana neprekidnog rada kod istog poslodavca. Tek nakon tih 30 dana, može se zvanično uputiti zahtev za korišćenje odmora, a poslodavac odlučuje kada će to pravo moći da se realizuje – naravno, u skladu s organizacijom posla.
Ko odlučuje o terminu odmora?
Poslodavac. Zakon mu daje diskreciono pravo da, u skladu sa organizacijom rada, odredi kada će zaposleni koristiti godišnji odmor – uz obaveznu prethodnu konsultaciju sa zaposlenim. Iako je preporuka da se postigne dogovor i uvaže želje radnika, poslodavac nije u zakonskoj obavezi da ih prihvati.
Zakon predviđa i dve moguće opcije u načinu korišćenja:
Jednokratno – ceo odmor se koristi u toku iste kalendarske godine.
U delovima – prvi deo mora trajati najmanje dve nedelje neprekidno i mora biti iskorišćen te godine, dok ostatak može biti iskorišćen najkasnije do 30. juna naredne godine.
Kako se računa odmor?
Radna nedelja se, za potrebe godišnjeg odmora, uvek računa kao pet radnih dana – čak i kada se kod poslodavca radi šest dana nedeljno. Ako je odmor odobren na deset dana, to znači dve pune radne nedelje. Praznici, bolovanje i plaćena odsustva (npr. davanje krvi) ne ulaze u dane godišnjeg odmora.
Ako zaposleni tokom odmora otvori bolovanje, pravo na odmor se „pauzira“ i nastavlja tek po zatvaranju bolovanja.
Zaposleni koji nije radio celu godinu ima pravo na srazmerni deo odmora. Računa se tako da za svaki pun mesec rada pripada jedna dvanaestina celokupnog odmora. Na primer, ako je predviđeno 24 dana odmora godišnje, zaposlenom koji je radio četiri meseca sleduje 8 dana.Ni tada se ne računaju subote i nedelje, bez obzira da li se vikendom radi.
Koliko traje godišnji odmor?
Minimalno trajanje godišnjeg odmora je 20 radnih dana u toku jedne kalendarske godine. U praksi, broj dana može biti i veći, u zavisnosti od faktora poput:
-radnog iskustva,
-stručne spreme,
-specifičnosti radnog mesta ili sektora,
-kolektivnih ugovora i internih pravilnika firme.
Zakon nalaže poslodavcu da precizira ove kriterijume u opštim aktima ili ugovorima sa zaposlenima – i da ih poštuje. Dakle, svima ne može automatski biti određen samo minimum.
Godišnji odmor je pravo – ne privilegija. Njegova svrha je jasna: zaštita zdravlja, produktivnosti i ravnoteže između posla i privatnog života. Poslodavci su dužni da ga poštuju, zaposleni da ga koriste, a zakon da ga štiti.
