Uvoz poljoprivredne mašine nije toliko jednostavan proces kada je u pitanju dokumentacija.
Traktor je proizveden, nalazi se u “nekoj” Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i da bi se uvezao, potrebna je čitava birokratija da on dođe do vašeg dvorišta i njive.
– Služba firme od koje se uvozi traktor pravi carinske papire, CMR dokument – formular potreban za uvoz-izvoz za vozača, fakturu prema firmi u koju se šalje, EKS papir (izlazna deklaracija za robe iz Evropske unije) i ostala propratna dokumenta. Sa tim papirima, transporter, vozač kamiona koji je natovario traktor na svoje vozilo, predaje dokumenta špediteru u Srbiji kojeg je angažovala firma koja uvozi – kaže profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Mirko Simikić i dodaje da špediter potom dostavlja dokumente carini.
– Kada je model nov, odnosno kada već nije ranije uvožen, ono nema potvrdu o homologaciji, pa se pravi UV7 dokument da bi se vozilo skladištilo u carinskom skladištu. Pošto carina mora da ima na uvid u potvrdu o homologaciji, uvoznik šalje Agenciji za bezbednost saobraćaja zahtev da mu se izda pomenuta potvrda. To je dokaz da je vozilo u skladu sa propisima Republike Srbije i Evropske unije – dodaje.
Kako sagovornik Agrokluba dalje navodi, Agencija za bezbednost saobraćaja šalje dva bitna dokumenta, COC (sertifikat o usaglašenosti) i WVTA (informacioni dokument gde je opisano sve o tom traktoru) u ovlašćenu laboratoriju za pregled tog vozila.
Jedna od takvih laboratorija je i Laboratorija za pogonske mašine i traktore Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, gde upravo profesor Simikić obalja taj deo posla. Tu se obavlja pregled, odnosno kontrola vozila, da se proveri da li je u skladu sa datom dokumentacijom.
Kontrola može zahtevati i dodatne dokumente
Ukoliko je potrebno u postupku kontrole saobraznosti može se zahtevati i dodatna dokumentacija: tehnički crteži, pojedinačna saopštenja, test izveštaji, izjašnjenja proizvođača i slično, kako stoji na sajtu Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije.
– Kada se obavi kontrola vozila, ovlašćena laboratorija izdaje izveštaj o kontroli i ako je on pozitivan, na osnovu tog izveštaja Agencija za bezbednost saobraćaja izdaje potvrdu da je vozilo homologavano tom uvozniku koji je traži – kaže sagovornik portala.
Kako dalje pojašanjava Simikić, papir o homologaciji se potom predaje špediteru, a on dalje prosleđuje carini zahtev za carinjenje. Od carine špediter dobija UV4 obrazac, JCI – jedinstvenu carinsku ispravu i propratnu dokumentaciju. Obrazac, uz carinski račun služi kao dokaz, a u momentu carinjenja PDV od 20% se odmah u startu plaća. Posle svega toga, traktor može da se preda kupcu.
Šta dobija kupac?
Mašina se kupcu predaje uz fakturu, jer njemu ti papiri bez konačne fakture firme “ne znače ništa”. Za registraciju je potreban i carinski račun i carinska deklaracija, faktura firme, CMR dokument, INO faktura, odnosno faktura prema firmi koja je primila mašinu, i potrebna je potvrda koju pravi špedicija, kojom se dokazuje da je mašina ušla u državu.
– To predstavlja jedan memorandum od špiditera, u kojem on izjavljuje koja mašina je, pod kojim serijskim brojem, kog dana, sa kojim transportnim sredstvom i na kom graničnom prelazu ušla u Srbiju. To je još jedan od papira koji je potreban SUP-u za registraciju i koji se daje kupcu – pojašnjava Simikić.
Procedura kod uvoza polovnog vozila?
Procedura uvoza “polovnjaka” u suštini se ne razlikuje mnogo od uvoza nove mašine kada je birokratski deo u pitanju. Najveću razliku pravi traženje vozila, jer ono može biti u svakakvom stanju, a mogu da se dese i razne prevare. Vozilo možete da nađete putem oglasa na internetu, ili lično da tražite po inostranstvu, po imanjima i selima, kaže poljoprivrednik iz sela Maskar kod Topole Aleksandar Mijailović, koji se time inače i bavi.
– Na svakom oglasu možemo da vidimo da li mašinu prodaje firma ili neki seljak, kao i kada je registrovano vozilo. Ako vidite da je registrovan nekoliko dana od datuma postavljanja na oglas, tu znate odmah da je neka prevara. Ja uglavnom kupujem kada je ono davno registrovano.
Treba se obratiti pažnja i na fotografije traktora, jer na njima možete videti tablicu, a prevara se dešava kada otkrijem da je firma koja prodaje udaljena i preko 300 kilometara od vozila. To je takođe jako sumnjivo i treba izbegavati takve oglase – kaže Mijailović.
Topolski poljoprivrednik uglavnom uvozi iz Francuske i kada se već utvrdi da nije nikakva prevara od oglasa, uplaćuje se kapara, dogovora se dolazak i po dolasku se plaća ostatak. Važno je tada napomenuti da traktor izlazi iz Evropkse unije, jer se kod njih u tom slučaju ne plaća PDV.
– Uglavnom uvozim preko firme, radim preko d.o.o – preko pravnog lica, samo zato jer je meni tako lakše, ali uvoz je moguć i kao fizičko lice, preko poljoprivrednog gazdinstva – kaže sagovornik Agrokluba i dodaje da može da se desi da vozilo nema saobraćajnu i da u tom slučaju ne može preko fizičkog lica.
Mijailović je dalje naveo i još neke detalje na koje mora da se obrati pažnja: mora da se vodi računa o utovaru, da utvrdite unapred da li kamion ima mogućnost prilaska, da li je prodavac obezbedio telehendere za utovar na transportno vozilo, kao i na još dosta sitnica. Kako kaže, jednom je otkazan dogovor, vratili su mu depozit, samo zato što je kamion malo zakasnio.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
