Klimatske promene, odnosno globalni trend porasta temperature, zajedno sa izmenjenim obrascima padavina i ekstremnim vremenskim pojavama, imaju direktan uticaj na poljoprivredu. Agronomska struka je pred velikim zadatkom – kako se na najproduktivniji način uhvatiti u koštac sa izazovima klimatskih promena. Sve počinje edukacijom, saglasni su stručnjaci i poljoprivrednici. A u toj borbi institucionalna podrška je posebno važna.
Upravo zbog neophodnosti edukacije poljoprivrednika, resorno ministarstvo i Udruženje „Poljoprivrednici nove generacije“, u čijem je fokusu inovativan pristup poljoprivrednoj proizvodnji, pokrenuli su seriju edukativnih radionica, od kojih je prva održana u sremskom selu Rivica.
Ugledni stručnjaci i predstavnici instituacija razgovarali su sa poljoprivrednim proizvođačima o toj globalnoj temi koja otvara brojna pitanja.
Vremenske prilike u poslednjih mesec dana mogle bi da predstavljaju signal da se klima vraća u okvire kontinentalnih obeležja. To je za poljoprivredu, kao fabriku pod otvorenim nebom ohrabrujuće, ali dugotrajne suše i olujni vetrovi, koji su nova klimatološka pojava za naše podneblje, nameću potrebu za dobrim poznavanjem finesa koje se odnose kako na obradu zemljišta tako i na primenu mineralnih đubriva, čulo se na ovom skupu.
Zakonom o podsticajima definisano je 18 mera koje doprinose održivosti i ruralnom razvoju, a posebna pažnja usmerena je upravo na borbu sa klimatskim promenama, poručuju iz Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Sve mere, detaljno je predstavila Ljiljana Simić iz sektora za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede.
– Klimatske promene su naša stvarnost i one se dešavaju mnogo brže nego ikada ranije. Kroz mnoge naše mere podržavamo investicije koje doprinose prilagođavanju klimatskim promenama – poručila je Ljiljana Simić i obrazložila mere koje se odnose na investicije u fizičku imovinu i to kroz kupovinu različite opreme.
Ona je ukazala i na meru koja se odnosi na upravljanje rizicima, ali i na onu koja se tiče očuvanja genetičkih resursa.
– Duboko oranje- da, redukovana obrade- ne. Sa predsetvenom pripremom, odnosno prvim prohodom trebalo bi se krenuti već krajem januara, a ne na proleće kada je već kasno i ono što je veoma važno ne bi se trebalo izbegavati jesenje đubrenje pa onda preterivati sa azotom u proleće – poručio je poljoprivrednicima iskusan agronom Dragan Kljajić.
U svakom slučaju, precizna poljoprivreda i primenjena agrotehnika su dobitna formula. Stručnjak za preciznu poljoprivredu, doktorand na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i stipendista Ministarstva za nauku, tehnološki razvoj i inovacije, Lazar Turšijan, ukazao je na pravilo 4P u preciznoj poljoprivredi. Ono se odnosi na četiri ključna aspekta upravljanja resursima i procesima i podrazumeva primenu resursa na tačno određenim mestima, u pravo vreme, u pravoj količini i naravno na pravi način, kako bi se povećala efikasnost, smanjili troškovi i očuvala životna sredina.
– Ovo je odličan način da iz svih uglova sagledamo problematiku klimatskih promena i analiziramo njihov uticaj na poljoprivrednu proizvodnju. Želeli smo da čujemo konkretne preporuke koje ćemo primeniti u narednoj prolećnoj setvi, a ovo doba godine idealno je za edukaciju poljoprivrednika – poručio je predsednik Udruženja „Poljoprivrednici nove generacije”, Goran Eror.
Edukativni karavan posvećen klimatskim promenama do kraja godine obići će još nekoliko seoskih sredina u različitim delovima Srbije, a potom će biti izdata i brošura sa ključnim preporukama za sprovođenje adekvatnih agrotehničkih mera, kako bi se uticaj klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju sveo na minimum.
