Jedan od naših primarnih zadataka je da otkrijemo uzroke koji izazivaju stres i tenziju u našim životima, i uradimo sve što je do nas kako bismo ih smanjili ili eliminisali, piše Darko MIrković biznis i “life” kouč.
Stres je jedna od najvećih boljki savremenog poslovnog okruženja i često se oslanja natri eksterne tačke:
1. Obasutost ogromnom količinom informacija sa svih strana.
2. Brzina i preciznost izvršavanja zadataka koja se od nas očekuje.
3. Porast broja konkurentnih kompanija, proizvoda ili usluga na tržištu.
Prosečna poslovna osoba danas dobija ogroman broj poruka, upita i zahteva putem elektronskih vidova komunikacije. Istraživanja pokazuju da je više od 50% poslatih mejlova nepotrebno. Više od 50% ljudi koji su stavljeni u cc, nisu morali da prime mejl.
Prosečna poslovna osoba dnevno provodi i po dva i po sata dopisujući se sa kolegama različitih nivoa odgovornosti, a broj zadataka i potrebna brzina za njihovo rešavanje seuvećava.
Sve ovo polako uvećava eksterni pritisak iz dana u dan.
Pored eksternih okidača postoje i interni okidači koji se nalaze u svakome od nas. Najčešće postoji šest ključnih internih izvora stresa sa kojima je potrebno da se izborimo.
1. Umor
Velika količina posla, kratki rokovi, pritisak klijenata i menadžmenta, su često izvori negativnih emocija. Negativne emocije crpe pozitivnu energiju i snižavaju vašu fizičku i emocionalnu otpornost.
Preventiva je često mentalno – fizička priprema koja vam je potrebna da biste lakše izašli na kraj. Ako spavate sedam do odam sati, veća je verovatnoća da ćete se bolje oporaviti od prethodnog dana. Ishrana je takođe jako važna, jer od izbora hrane zavisi količina energije koju ćete imati tokom dana, zato jedite dosta voća, povrća, hranu od celih zrna žitarica, hranu bogatu proteinima, i naravno pijte dosta vode.
Takođe je važno da redovno vežbate, jer je mentalno zdravlje u tesnoj vezi sa fizičkim i vitalnošću.
2. Nedostatak ličnog cilja
Kada čovek ima lični cilj, duboko u sebi stvara osećaj da sve što radi, zapravo radi za sebe. Stvara osećaj da je zaposlen u firmi koja se zove njegovo “Ime i prezime”, da je svaki korak njegovog posla zapravo jedna stepenica ka onome što ga vodi nečemu što on želi.
Nedostatak ličnog cilja većinu ljudi dovodi u situaciju da misle da rade za nekog drugog, a ovo je jedna od najvećih zabluda koja postoji. Svaka kompanija je samo platforma koja služi da pokažete koliko zaista vredite. Vi svojoj kompaniji iznajmljujete vaše usluge. Ako želite da budete na većem nivou od trenutnog, potrebno je da kvantitet i kvalitet vaših usluga takođe bude na većem nivou.
3. Nezavršena radnja
Ljudi imaju prirodnu potrebu da završe započeto. Zbog velike količine informacija menja se lista prioriteta, često se to dešava u toku jednog posla koji niste priveli kraju. Brza promena fokusa i saznanje da niste završili prethodni posao, vrše pritisak na negativne emocije koje stvaraju stres.
Jedna od stvari koje mogu biti od pomoći je rang lista zadataka po prioritetima. Prateći tu listu, prvo završavate zadatke od najviše vrednosti.
Menadžere sa kojima sam radio na suzbijanju stresa sam savetovao da ujutro kadadođu na posao ne otvaraju svoje mejlove do 10 ili 10:30. Sećam se njihovih izraza lica kada sam im to prvi put predložio, govorila su: “Ali to je nemoguće”. Međutim,veoma brzo je većina njih shvatila da nije nemoguće, već je to bila samo percepcijanjihovog verovanja u nemogućnost.
Većina njih je u popodnevnim satima pravila prioritete za sutra. Međutim, kada bi došli na posao i otvorili svoje mejlove, odmah bi nešto drugo tada postalo prioritet i cela lista od juče bi bila pretumbana.
Oni koji su prihvatili taj savet, prvih sat i po vremena na poslu su bili posvećeni najvažnijem zadatku koji je po današnjim prioritetima trebalo da bude završen, a nakon toga su otvarali svoje mejlove.
Ako nemate dobro rangirane prioritete, neko drugi će vam sigurno poslati zadatke koji suna njegovoj listi prioriteta.
4. Strah od neuspeha
Ovaj strah ima svoj eho u vama – moram, ali ne mogu. Ne mogu, ali moram. Nusproizvod ovakvog mentalnog stanja je neodlučnost. Koren ovog straha takođe se nalazi ranom detinjstvu, kada smo učili da treba da uradimo šta se od nas traži i ako smo želeli da radimo nešto drugo: “Uči, završi domaći, spremi sobu, ne diraj to, budi dobar, idi da spavaš, ovo smeš, ono ne smeš” itd. Sve ove komande su duboko zapisane u svakome od nas na različitim nivoima podsvesti i aktiviraju nam negativne emocije svaki put kada radimo ono što moramo, a ne ono što želimo.
Savladavanje ovog unutrašnjeg okidača negativnih emocija je jedan od primarnih zadataka koji imate ispred sebe. Strah se najbolje leči kada konstantno radite ono čega se plašite. Poboljšanje u toj oblasti vremenom eliminiše koren izvora stresa, a kada nema stresa vaš um je mnogo kreativniji.
5. Strah od odbacivanja
Ovo je još jedan od okidača koji smo pokupili još u ranom detinjstvu:
– Šta će se dogoditi ako ne završim na vreme?
– Šta će reći šef?
– Kako će to uticati na moje radno mesto, na moju sigurnost?
– Šta će kolege iz odeljenja reći?
Ljudi često nisu svesni da se ovakav unutrašnji dijalog odvija u njima, jer se dešava na podsvesnom nivou. U svakoj kompaniji postoje ljudi koji su opsednuti svojim šefovima, u njima se vremenom razvija “bolest žurbe”. Učiniće sve što je u njihovoj moći da šefu isporuče zadatak ili informaciju na vreme ili pre roka.
Nuspojava ovakvog mentalnog stanja je agresivnost i netrpeljivost, kao i česti sukobi sa kolegama koji po njihovom šablonu “usporavaju proces”.
Prvi korak za rešavanje ovakvog straha je osvešćivanje da on postoji. Iskorenjivanje zahteva dugoročan i postepen rad na sebi uz pomoć okruženja.
6. Poricanje i ljutnja
Ova dva okidača su često jako povezani zato ih i navodim kao jedan. Poricanje ima svoje korene takođe u ranom detinjstvu, kada su nas kažnjavali zbog nečega što jesmo ili nismo uradili. Iz tog razloga aktivira se kao automatski odbrambeni mehanizam koji treba da nam pomogne da izbegnemo kaznu. Kada neko od kolega ukaže na drugog kolegu da je on bio “usko grlo” u rešavanju nekog zadatka, poricanje je najčešće prva reakcije kod većine. Zatim se javlja potreba za preusmeravanjem napada tako što će kolega koji se oseća napadnutim uzvratiti istom merom, ili će preusmeriti napad na nekog trećeg.
Ukoliko uzvraćanje ili preusmeravanje ne daju adekvatan rezultat, ljutnja je rezervna opcija. Ispoljavanje besa podsvesno povećava verovatnoću da će se stvari smiriti, jer niko ne želi da sukob eskalira. Stanje besa pokreće adrenalin koji pumpa krv ka rukama i nogama i time stvara mentalni nagon koji kaže – napadni ili beži. Uzimajući u obzir činjenicu da je u savremenom poslovnom okruženju takva vrsta ponašanja neprihvatljiva, čitav ovaj energetski udar se vraća osobi koja ga je i proizvela i vremenom truje njeno zdravlje i odnose sa ljudima.
Na kraju ovog teksta želeo bih da svima koji ga čitaju pošaljem jednu važnu poruku: “Ne izaziva stres ono što se dešava oko vas na poslu, već način na koji vi reagujete na to”.
Vi ste izabrali da radite to što radite. Prihvatili ste to radno mesto, tu poziciju. Bili ste apsolutni kralj svog izbora jer ste rekli – da. Ako vas nešto ne zadovoljava, rešenja uvek postoje.
Međutim, ako mislite da nemate izbora, da je to što radite još dobro u odnosu na tržiš rada, mogu vam slobodno reći – to je najveći izvor stresa.
Osećaj poznat kao formulacija “Ne mogu ništa da promenim, ćutim i trpim”, je najveći poznati izvor stresa koji postoji u savremenom poslovnom okruženju – osećaj nemoći.
Ljudi se najčešće dele u tri kategorije:
1. oni koji su fokusirani na ono što hoće i traže način da do toga dođu;
2. oni kojima je dobro tu gde jesu i uklapaju se, niti se žale, niti se hvale;
3. oni koju su fokusirani na ono što im ne odgovara, i traže razlog ili krivca za to.
Locirajte sebe i članove svog tima po ovim kategorijama i ne zaboravite da odsustvo osećaja nemoći stvara prostor za osećaj moći.
