Govor prvenstveno služi za komunikaciju sa drugima ali je takođe sredstvo komunikacije osobe sa samim sobom. Neki od nas odbijaju da priznaju ali potpuno je normalno da imamo unutrašnje glasove, čak rojeve misli koji mogu sadržati pohvalu ili kritiku.
Negativan unutrašnji govor nas često održava u disfunkcionalim životnim pozicijama u različitim sferama života. Ono što govorimo sebi u određenim životnim situacijama, pogotovo kad nešto procenjujemo kao važno, otkriva kakav odnos imamo prema sebi. Naš unutrašnji govor postaje naš spoljašnji svet bilo da smo u životu pretežno dobijali pohvale ili kritike. Dakle, na osnovu sadržaja unutrašnjeg govora možemo da zaključimo da li imamo pozitivan ili negativan stav prema samom sebi.
Kako nas naš lični unutrašnji govor često sputava u ostvarenju ciljeva, njime se bave brojni stručnjaci: psihoterapeuti, psiholozi, sociolozi kao i životni treneri za razvoj ličnosti i postizanje vrhunskih rezultata u sportu, nauci, politici.
Šta je unutrašnji govor?
Komunikacija sa samim sobom ukazuje da smo podeljeni na jedan deo naše ličnosti koji šalje poruku i drugi deo koji prima poruku. Unutrašnji govor je zapravo monolog. Jedan deo ličnosti dakle upućuje poruku drugom delu koji ne uzvraća nego dozvoljava da ga komentar „pogodi“.
Ljudi često sebe negativno komentarišu. Najveći broj ovih poruka datira iz naše najranije mladosti, otprilike iz perioda do pete godine života. S obzirom da je ovo period pre socijalnog rođenja pojedinca, pre nego počnemo da odgovaramo na zahteve društva, idemo u predškolsko, školu i slično, naše iskustvo iz tog uzrasta se uglavnom svodi na roditelje.
Odakle dolazi?
Sve što smo čuli i videli da naši roditelji ili staratelji govore i rade, kompjuter našeg organizma – mozak je snimio i stavio u folder koji zovemo „naučeni“ životni koncept. Kako dete tog uzrasta nije u stanju da shvati šta se dešava, scenario biva usnimljen bez obrade. Kako smo koračali dalje kroz život, s godinama smo upijali bezbroj poruka starijeg brata ili sestre koji nas zadirkuju, neprijateljski raspoloženog prvog komšije ili nastavnika čije kriterijume nikako nismo mogli da zadovoljimo. Negde u toku puta smo im poverovali jer su u datoj situaciji zvučali kompetentno. Posebno ako su bili visoki 1.80m, a mi svega 60cm i morali smo podići glavu visoko kako bismo ih dobro videli. U početku je to bilo nemoj ovo, nemoj ono, a vremenom smo bili u stanju da usvojimo složenije poruke poput: Glup si, nesposoban, šeprtlja, nikad ništa neće biti od tebe…
Onda, o čemu vi mislite u toku dana? Gde su vaše misli? Sigurno nisu na dobrom mestu ako niste postigli uspeh kakav zaslužujete. Mesto mislima o ispunjenim željama u raznim sferama života možda trenutno zauzimaju mesto misli o manama i nedostacima.
Kako da promenite svoj unutrašnji govor?
Dobra vest koju imamo za vas jeste da kritikujući unutrašnji govor nije ništa drugo do navika. Potrebno je da uvedete jednako mnogo ubedljivih i konstruktivnih varijacija unutrašnjih glasova koje ste čuli tokom celog života umesto starih, obeshrabrujućih i pobrinete se da ih usvojite. To može biti glas prijatelja, životnog trenera, poruka lika iz filma ili knjige koju ste pročitali. Morate ih se prisećati dovoljno često, pogotovo kad ste u stresnoj situaciji dok ne postanu normalan i prirodan odgovor na situaciju u kojoj se nalazite.
Vežba:
Danas sa vama delimo vežbu sa ciljem da bolje upoznate delove svoje ličnosti. Vežba je vrlo jednostavna, sastoji se u tome da zatvorite oči i vizualizujete osobu koja vam se obraća. Saslušajte je kao i bezbroj puta do sada sa tom razlikom što ćete ovaj put ljubazno odgovoriti: “Hvala ti što si podelilo ili podelila svoje mišljenje sa mnom, ali ja biram da se ne složim!”
Odvojite par minuta i uradite vežbu. Nemate šta da izgubite. Prisetite se poruka koje ste sebi upućujete kada dobijete novi radni zadatak ili se nađete pred novim izazovom. Pitajte se ko je ta pričalica, kako izgleda i da li vi kao odrasla osoba mislite da je treba poslušati.
Tog trenutka ćete biti spremni da odrastete i formirate novi – „misaoni“ životni koncept zasnovan na skupljanju i obradi podataka. Kao što možemo da zamenimo loše navike u ponašanju isto tako možemo da zamenimo i loše navike u razmišljanju mnogo konstruktivnijim po nas i druge. Učenje drugačijeg načina razmišljanja zahteva isto toliko truda i posvećenosti kao i korigovanje navika u ponašanju.
U početku, stari govor će dobijati još po koju bitku jer ima više iskustva. Ne dajte da vas to obeshrabri. Jednom kad se zauzmete za sebe, svakim danom će vam biti jasnija razlika između života kakav vam je davno predstavljen i života kakvim ga vi sami vidite.
Savet:
Stručnjaci kažu da je najbolji među unutrašnjim glasovima onaj koji nam govori nežno, staloženo, s glasom punim saosećanja i pri tom imamo osećaj da nam je stavio ruku na rame neko ko je živeo dugo, video mnogo tuge i nepravde ali nije postao ni ogorčen ni uplašen zbog toga.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
