I ove godine suša je ponegde po Srbiji odnela polovinu do gotovo dve trećine roda kukuruza, i ratari se sada već ozbiljno pitaju šta da seju, a stočari su zabrinuti da li će u narednoj deceniji zbog klimatskih promena biti dovoljno hrane za domaće životinje. Šta se može učiniti da se crne prognoze ne ostvare i na domaćem tlu?
– Sad su već svima evidentne klimatske promene i njihove posledice. Hibridi kukuruza, a tu pre svega mogu da govorim o našim hibridima, pokazali su dosta dobru prilagodljivost na nove uslove. Sigurno je da ne postoji u svetu hibrid kukuruza koji je otporan na nepovoljne uslove suše, a naši poljoprivrednici nisu zaslužili da im bilo ko priča da tako nešto postoji i da im to prodaje, bez obzira na to čiji su to hibridi i kako su obeleženi. Mi nikada nismo, a sledeće godine obeležavamo 80 godina postojanja, reklamirali hibride „otporne na sušu“ – kaže dr Željko Kaitović, naučni saradnik Instituta za kukuruz „Zemun Polje“.
On dodaje da ta naučno-istraživačka institucija već dugo uključuje klimatske promene kao bitan faktor u smeru u kome će se oplemenjivati novi hibridi, a stvaraju se klasičnim metodama i proverom u lokalnim agroekološkim uslovima srpskih oranica, što je svakako veoma značajno.
– Moramo imati na umu i činjenicu da je prosečan period za razvoj jednog novog hibrida osam godina. Kod nas su, za hibride koji su počeli da se razvijaju pre tri ili četiri godine, svakako uzete u obzir i klimatske promene, kojima smo svedoci u poslednjim godinama – ističe Kaitović.
Da na tržištu ima svega, potvrđuje i agrarni stručnjak Petar Radić, savetnik za proizvodna pitanja u Zadružnom savezu Vojvodine.
– Ima i ponude hibrida koji „samo što ne leče sve bolesti“, a cene inostranih semenara u odnosu na naše domaćih idu i „puta dva“ ili „puta tri“ – velika je tu igranka. A onda dobijemo ovakvu sezonu u kojoj na nekim parcelama imamo i gubitak u rodu kukuruza od 60 odsto. Srem i zapadna Bačka su malo bolje prošli, ali zato severni i srednji Banat dosta loše. Sad smo u jesenjoj setvi i ljudi ne znaju više šta da seju. Verujem da će ozimih useva biti još više, jer ipak je bolje i vrabac u ruci nego ništa – kaže Radić.
Da bismo se što bolje prilagodili uslovima suše, moramo poštovati kompleks faktora, a jedan od najvažnijih među njima je svakako izbor hibrida, složni su stručnjaci.
– Ranostasniji hibridi pokazuju bolju prilagodljivost na stresne uslove suše, ali treba voditi računa i o rokovima setve i primeni svih agrotehničkih mera. Raniji rokovi setve su se pokazali kao bolji u godinama kao što je bila ova – napominje Kaitović.
Kod kukuruza su, za razliku od semena sorti pšenice i soje, u pitanju hibridi i tu se ne može sejati „sa tavana“, osim ako se ne radi o domaćim sortama, kao što je „osmak“, koji se u malim količinama tradicionalno gaji za proju i kačamak, napominje Kaitović. Radić se slaže da bi ranostasne sorte i ranija setva mogle da budu rešenje za manje gubitke na poljima.
– Imamo tzv. FAO brojeve za hibride i, što je broj manji, to je hibrid sa kraćom vegetacijom. Dosad se „voleo“ FAO 600 ili 700, sa jako dugom vegetacijom ali i maksimalnim prinosima, a sada već ljudi beže u FAO 400 ili 300 i razmišljaju da ih ranije seju, kao ove godine, da bi koliko-toliko osigurali pristojan prinos izbegavanjem perioda kada je paklena vrućina – objašnjava savetnik ZSV.
Radić napominje da će kukuruz uvek biti kultura „broj 1“, pre svega zbog stočarstva, a alternative kao što su proso ili sirak nisu mnogo zastupljene kod nas, iako i one daju proteine potrebne stoci. Zbog toga i toliko muke da se „prevare“ klimatske promene ali, kaže Radić, osim izbora hibrida i roka sejanja malo šta drugo može da se uradi.
– Svi pominju navodnjavanje, ali to teško da može da bude široko primenjeno rešenje. Kod nas tih površina ima malo, ali i samo malo možemo da ih povećamo. Nemamo mnogo vode, a jedino pravo rešenje bi bilo subirigacija, da se zemljište zaliva „odozdo“. Kada ga polivate klasično, odozgo, u avgustu voda samo ispari, a na zemlji se još stvori pokorica. A i zalivanje donosi nove probleme i, podsetimo se, Vavilonsko carstvo je propalo iako su imali Eufrat i Tigar. Navodnjavanjem se ispralo zemljište i dobili su pustinju. Da mi ne bismo došli u tu situaciju, trebalo bi koristiti stajsko đubrivo, a stoke je na farmama sve manje – zaključuje Petar Radić.
