Joga postaje sve popularnija i na zapadu, a čak je i neke apoteke koriste kao simbol zdravlja. U pitanju je veština stara hiljadama godina, ali je tek u prošlom veku zaokupila pažnju naučnika i šireg društva. Danas postoji i nekolicina fakulteta koji je izučavaju, u želji da se joga i njeno poreklo demistifikuju, ali i da se njena primena obelodani kao i njeni brojni benefiti.
Opšte je poznato da fizička aktivnost potpomaže organizam da bude zdrav. Vežbanje doprinosi boljem tonusu mišića, koji deluju na kretanje tela, ali imaju i potpornu i zaštitnu ulogu. Uz pomoć njih u stanju smo da u izazovnim situacijama odreagujemo u skladu, obavljamo fizičke aktivnosti, i preveniramo eventualne povrede.
Takozvane kardio vežbe jačaju najznačajniji mišić, srčani, podstičući njegovo pumpanje i kontrahovanje. Snažno srce ispumpava veću količinu krvi po kontrakciji, čime njegov rad postaje efikasniji. Ono potiskuje krv i u najudaljenije delove tela. O značaju cirkulacije pisaću malo niže. Srce i pluća idu u paketu, nazivajući se kardio-respiratornim sistemom, što naglašava njihovo sadejstvo. Produženi dah koji angažuje veći deo pluća, na čemu hatha, kao i neke druge vrste joge, insistira, usporava otkucaje srca, što ima ogroman psihološki efekat (o čemu ću takođe niže govoriti).
Joga najviše pažnje poklanja zdravlju kičme, te leđnim mišićima. U svom podučavanju joge uvidela sam da se bolovi u leđima kod dela vežbača, čak i sa određenim stanjima poput skolioze i kifoze, mogu ukloniti već posle mesec dana vežbanja. Pored toga, snažni mišići koji okružuju kičmeni stub održavaju kičmene pršljenove i diskove (koji poput amortizera sprečavaju sabijanje) nanizane jedne na druge. Uz pomoć joge mogu se prevenirati, ublažiti, a uz posvećeno vežbanje i ukloniti problemi kičme poput diskus hernije, ali i mnogi drugi.
Tetive koje se na mišiće pripajaju prožimaju kosti, te jačanje mišića osnažuje i kosti. To prevenira krtost i poroznost kostiju sa čime se mnogi stariji ljudi suočavaju. Moto joge je: “Svako u skladu sa osećajem, svojim telom i potrebama.” Njena sposobnost prilagođavanja pruža čoveku ono što traži. Tako i stariji ljudi i oni sa invaliditetom imaju ogromne benefite od vežbanja joge.
Vežbe joge, takozvane asane (položaji), aktiviraju gotovo svaki mišić i zglob u telu. To čini zglobove i fascije, mrežu koja prožima čitavo telo, fleksibilnijim i pruža nam mobilnost, olakšavajući kretanje i čineći ga prijatnim. Smatra se da, s obzirom da su fascije sastavljene od kristalne rešetke kolagena koji je prenosnik informacija, i bogate nervnim završecima, njihovo istezanje čini da informacije i impulsi struje kroz telo brže, poboljšavajući funkcionisanje organizma i čineći da telo hitro reaguje. Prema filozofiji joge zglobovi su mesta gde se, ukoliko su nepokretni, energija taloži, umesto da struji neometano. Prevedeno na naučno prihvatljiv jezik, pored cirkulacije informacija pojačano cirkuliše i krv, što je izuzetno važno.
Mnoge joga knjige sadrže veliku količinu preporučenih asana za određene dijagnoze i slabosti delova tela i uma. Pored energetskog uticaja na meridijane i energetske centre, koji povezuju različite delove tela i psihe, i spadaju u domen tradicionalne medicine ili takozvane alternative, opipljiviji uticaj, koji zapadna medicina priznaje, joga vežbi ogleda se u podizanju cirkulacije problematičnih delova tela. Dakle, kada se joga bavi određenim regijama tela, ona teži da podigne njihovu prokrvljenost, ali i svest o postojećem zastoju. Tako, na primer, ako osoba ima glavobolje treba da radi obrnute položaje, koji podstiču cirkulaciju u glavi, ili vežbe za vrat, koje uz to pružaju istezanje i opuštanjem nerava oslobađaju od bola. Kada, recimo, žena ima bolne menstruacije prepručljivo je da radi vežbe koje podstiču cirkulaciju u karličnoj zoni, i tako dalje. Prilikom aktivacije odabrane regije krv, supstanca koja nosi hranljive sastojke, pojačano neguje delove tela koji pate, kao melem na ranu.
U poslednje vreme veza uma i tela i njihov međusobni uticaj postali su jasni gotovo svakome. Većina bolesti, kao što danas znamo, su psihosomatske. Izuzetno zastupljeni poremećaji današnjice, kao što je visok krvni pritisak, dijabetes. problem sa štitnjačom, i reproduktivnim organima, pa čak i gojaznost u mnogim slučajevima, mogu se povezati sa stresom. Poreklo bolesti je često hormonske prirode, što je slučaj i kod mnogih psihičkih problema, i može biti povezano sa nepravilnim radom endokrinog sistema, to jest sistema žlezda koje luče hormone. Stres u relativno malim količinama je koristan jer aktivira telo i um i podstiče njihov rad, ali u većim količinama prerasta u patologiju. Porast upotrebe hemijskih supstanci za ublažavanje subjektivnog osećaja stresa dobar je pokazatelj mere u kojoj savremeni čovek vapi za umanjenjem simptoma stresa.
Jedan od načina za ublažavanje stresa je joga, a posebno vežbe disanja koje ona nudi. Zdravlje pluća pojavilo se kao značajno u periodu pandemije kovida, i u prilici visokog zagađenja vazduha koje je vrlo često u velikim gradovima naše Srbije. Ispravno disanje njih ventilira i čisti od patogena. Takođe, ono jača dijafragmu i pomoćne disajne mišiće, povećavajući kapacitet. Uz to kiseonik, kao životno važna supstanca, ishranjuje ćelije i podstiče ih da stvaraju energiju. Ugljen-dioksid, sa druge strane, kao produkt ćelija, sa izdahom biva izbačen. Međutim, zadržavanje malog procenta ugljen-dioksida je potrebno našem organizmu. Kada je disanje ubrzano i duboko iz organizma se za kratko vreme izbaci velika količina ugljen-dioksida. Sa manjom količinom ugljen-dioksida kiseonik se čvršće vezuje za hemoglobin i otežan je njegov prelazak u ćelije, što ishoduje grčenjem i sužavanjem krvnih sudova, i hiperventilacijom – nemogućnošću zasićenja. To čini da delovi tela gladuju za kiseonikom jer se cirkulacija umanjuje a krvni pritisak povećava. Sve ovo može dovesti do izuzetne razdražljivosti i napada panike, insomnije, problema sa pamćenjem i drugih kognitivnih poteškoća.
U ovom radu otvorila sam veliki broj bitnih tema kada je u pitanju zdravlje, joga i njena lekovitost. Sada možemo da odahnemo, znajući da za gotovo svaki problem postoji jednostavno rešenje. Joga se može nazvati lečenjem sporog dejstvovanja ali slojevitog i temeljnog uticaja. Kao verovatno i najzastupljenija anti-stres veština postala je deo terapije koju mnogi doktori preporučuju. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije priznalo je jogu, i mnoge druge srodne prakse, kao metod komplementarne medicine. Ovime je napravljen korak za približavanje tih različitih metoda i dublje razumevanje, ali i upoznavanje šireg društva sa time šta joga nudi.
Mirta Urošević, sertifikovani joga instruktor “Vidya Yoga: škola joge Dragana Lončara”, član međunarodnog udruženja Joga Alijansa (Yoga Alliance), operativni trener joge i diplomirani etnolog-antropolog.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
