Kad bi svako od nas odgovorio na pitanje: “Šta je hrabrost?”, ne bismo došli do univerzalnog odgovora, jer je hrabrost nešto što svako drugačije definiše.
Za mene je hrabrost da sama vozim auto kroz veliki grad, za nekog je to čekanje rezultata pred operaciju, za nekog trećeg je hrabrost prekidanje prijateljskog ili partnerskog odnosa, koji je po njega loš.
Tu i leži suština.
Hrabrost ne mora nužno da podrazumeva herojska dela koja se dese jednom godišnje, a možda ni tad.
Hrabri možemo biti svaki dan.
I hrabrost ne znači da nećemo osećati strah ili da nećemo biti tužni. Mnogi misle da je hrabrost odustvo straha, što je zabluda. Hrabrost podrazumeva da i, pored toga, napravimo naredni korak.
Mi svaki dan imamo priliku da biramo hoćemo li se vratiti odakle smo došli – ponoviti obrazac ponašanja koji uvek koristimo i čijim rezultatima nismo baš zadovoljni ili ćemo ići napred i napraviti jedan mini korak ka onome što želimo. Takođe, možemo napraviti izbor da uz veru u sebe, pozitivne misli i malo radoznalosti odemo napred. Možda bude dobro, možda i ne – ali ćemo biti bogatiji za još jedno iskustvo, kroz koje ćemo naučiti nešto novo o sebi.
Iskustva hrabrosti nisu uvek prijatna. Pogotovo je teško na samom početku, jer izlazimo iz zone komfora. Ali dobra vest je da mi možemo podneti neprijatnost.
Hrabrost se zapravo meri malim koracima, koji nakon dugog vremena rezultiraju željenim rezultatima. Stoga je važno da sebi postavljamo više malih ciljeva, koje ćemo korak po korak ostvarivati. Sa svakim korakom ćemo biti ponosni na sebe, imati više samopouzdanja i volje i motivacije da nastavimo dalje.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
