SRBIJA – Šta je održivost u saobraćaju i transportu, da li je ona uopšte moguća i zašto niko nije pitao inženjere šta je najbolje rešenje u svetu koji se “gura ka električnim automobilima“, raspravljalo se danas na panelu “Transformacija ka održivoj mobilnosti“ na Kopaonik biznis forumu
Šta ćemo 2035. godine kada više ne budemo mogli da kupujemo nova vozila na benzin i dizel, kako je sada odlučila EU? Kolika će tada biti prosečna starost našeg voznog parka… ili 2050. godine? Kako ćemo kupovati i održavati nove automobile? Ovu su neka od pitanja na koje je pokušao da odgovori večerašnji panel “Transformacija ka održivoj mobilnosti“ na 30. Kopaonik biznis forumu.
Mijailović je istakao da budućnost nosi mnogo izazova, jer pojavljuju se platforme preko kojih se prodaju vozila, a i sama postprodaja, odnosno servis vozila, prestaje da ima veliki značaj jer električni automobili traže mnogo manje održavanja.
Roberto Brendalja, direktor prodaje u „Midi Jurop“ (ISUZU), kaže da održiva mobilnost postoji, ali da je pitanje koliko to košta. EU je „odlučila budućnost“, motori sa unutrašnjem sagorevanjem su već proterani iz centra mnogih gradova ali pitanje je ko će to da plati jer svi proizvodi a ne samo automobili, će biti sve skuplji.
– Postavlja se i pitanje polovnih vozila, jer za četiri ili pet godina kada vozilo izađe iz garancije a baterija mu je problematična, taj elektrićni automobil vredi “nula”. Baterije koštaju više nego što je vrednost vozila. Političari će morati da odgovore i na pitanje standarda građana Evrope, ako ne budu mogli da imaju automobil a drugde u svetu ljudi budu živeli bolje sa svojim automobilima sa starim motorima “euro 4” i “euro 5” standarda – naglašava Brendalja.
Sudbina je već određena
Dino Brekalo, član uprave „Tojota Adrija“, se slaže da se Evropa već odredila prema električnim automobilima ali i ističe da u svetu to nije svuda tako. Rešenja ima i drugih, pa zbog toga i „Tojota“ ima različita tehnološka rešenja za različita tržišta, od hibridnih modela do vodonika.
– “Tojota” smatra da vozila na baterije spadaju u saobraćaj u gradovima, gde se dnevno pređe do 200 kilometara, a daje za izlazak van njih već bolja tehnologija hibrida. A treba gledati i šta je najbolje za kamione, autobuse… Električni automobil ne emituje CO2 u vožnji ali se u njegovoj proizvodnji pravi zagađene odgovarajuće 130 grama CO2 po kilometru pređenog puta, dok savremeni dizelaš emituje 60 grama. No, budućnost je sigurno u elektrifikaciji, ma kako se struja dobijala – kaže Brekalo.
Kako nagovoriti kupca da kupi električni automobili u Srbiji, gde je to još samo skupa igračka, kaže Slavc Habič, generalni direktor „Hjundai Srbija“.
– Teško je reći gde će se stići u toj kupovini igračaka. Trenutno najpopularniji automobil u Srbiji, “golf”, košta oko 30.000 evra. Električni košta 40.000 i sa subvencijom već dolazimo na razliku od samo 5.000. Vremenom će i ona nestati ili se smanjiti i automobil i trebalo da bude pristupačan kao i sada – napominje Habič, koji kaže da svoj električni automobil puni kod kuće, besplatno iz solarnih panela na kući ali da na put i dalje ide dizelašem.
Svaki kupac bi trebalo da sada izvede svoju računicu, dok još ima izbora, kaže Nikola Vuletić, predsednik IO „Unikredit banke“.
– Mi smo kao banka već finansirali proizvođače koji prave struju iz vetra za 70.000 domaćinstava, pa će se tako razviti i infrastruktura za električne automobile. Svaki početak je težak, ali mora se naći put – kaže Vuletić.
Ostoja Mijailović kaže da za njega održiva mobilnost znači upravo promenu naših navika, od toga da prestane da nam bude normalno da automobil bude naše vlasništvo, do toga kako ga koristimo, da on mora da se puni češće, gde da se puni…
– Mi u Srbiji ili na Balkanu ne bi trebalo da trčimo pred rudu. Da sad imamo i neke koristi od toga što smo uvek đaci iz poslednje klupe. Sačekajmo da vidimo kako će to EU da reši. Cene električnih automobila su 30 odsto veće nego kod klasičnih automobila, a i kod njih su one porasle u odnosu na pre godinu ili dve za 30 odsto. Nama plate nisu porasle 60 odsto. Kad oni to reše naše je da brzo primenimo to rešenje. U međuvremenu, da vidimo mi šta ćemo sa firmama i 10.000 ljudi koji rade u sektoru prodaje i održavanju automobila, kojima je sudbina zbog e-mobilnosti neizvesna – zaključuje Ostoja Mijailović.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
