SRBIJA – Beograd 2030 bi trebalo da bude grad tolerancije i jednakih šansi za sve građane.
Sedam novih mostova, dve linije metroa, 150 kilometara biciklističkih staza, dva nova gradska tunela, prosečna plata 200.000 dinara… samo su neke od stvari koje će znatno razlikovati srpsku prestonicu u budućnosti od današnje i uz pomoć kojih će Beograd čvrsto stajati rame uz rame sa drugim metropolama poput Njujorka, Londona i Pariza.
Ovakav izgled evropske metropole predstavljen je danas u Narodnom muzeju kao projekat “Beograd 2030”, a ovom događaju prisustvovali su premijerka Srbije Ana Brnabić i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
Desetogodišnja vizija razvoja Beograda, koja prevazilazi političke, generacijske i materijalne razlike, predstavljena je kroz devet poglavlja koja obuhvataju najvažnije teme – od ekonomije, preko urbane infrastrukture i novih tehnologija, do zaštite životne sredine.
Zamisao projekta “Beograd 2030” sastoji se od želje da srpska prestonica bude grad tolerancije i jednakih šansi za sve građane, kao i mesto u kojem diskriminacija, bilo koje vrste, neće biti dopuštena.
Po čemu će se budući glavni grad Srbije razlikovati od današnjeg, najbolje govori činjenica da će Beograđani u centru grada imati dva tunela. Jedan koji će ih voditi od Karađorđeve ulice sve do Pančevačkog mosta, a drugi će biti sagrađen kod Topčidera.
Takođe, u budućnosti će biti izgrađeno sedam novih mostova, uz pomoć kojih će se saobraćajne žile osloboditi, te će ulice konačno prodisati.
Od tih sedam mostova, dva će biti podignuta na Dunavu (kod Ade Huje i Vinče), dva će biti pešačko-biciklistička (Ada Ciganlija – Novi Beograd – Zemun Lido), dva će biti izgrađena u okviru projekta BG voza (u centru grada i kod Surčina i Obrenovca), i biće sagrađen novi savski most
Takođe, ne samo da će ulice biti rasterećenije, već je u planu da za osam godina nijedno vozilo gradskog prevoza ne saobraća na fosilno gorivo.
– Ovo je kruna naše administracije. Želeli smo da napravimo program razvoja grada konsultujući se sa stručnjacima, nevladinim organizacijama, fakultetima, svima onima koji žive u Beogradu a mogu da daju doprinos viziji razvoja našeg grada – rekao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
Za blisku budućnost Beograda, ovim projektom predviđeno je i da biciklisti imaju dodatnih 150 kilometara staza, a mislilo se i na reke, pa je tako u planu izgradnja pet fabrika za preradu otpadnih voda.
Takođe, Muzej Nikole Tesle biće premešten u TE “Snaga i svetlost”, pa će tako predstavljati jedinstvenu atrakciju, kakva nigde u svetu neće postojati.
Između ostalog, Vesić je naveo da će 2030. godine prosečna plata u Beogradu biti 200.000 dinara, navodeći da je sada prosečna plata 741 evro.
U okviru projekta “Beograd 2030” mislilo se i na mlade, naročito umetnike, pa je predviđeno da za osam godina niknu dva haba, koja će predstavljati mesta za kreativce iz svih sfera interesovanja.
Na mestu nekadašnje “Ložionice” biće sagrađen kreativno-inovativni multifunkcionalni centar, koji će okupljati talenat, inovaciju i kreativu.
Takođe, novo mesto okupljanja umetnika, kako sa Balkana tako i iz celog sveta, za osam godina postaće i stara zgrada Šećerane, preko puta Ade Ciganlije.
Ovom događaju prisustvovala je i premijerka Republike Srbije Ana Brnabić, koja je istakla da je vizija daljeg razvoja Beograda izuzetno važna za dalji rast i razvoj čitave Srbije.
Govoreći o tome kako je bilo 2014. godine, premijerka je napomenula da je Srbiji tada bio potreban zamajac za brži privredni rast i razvoj i oživljavanje građevinske industrije.
– U to vreme, usred teških i neophodnih mera fiskalne konsolidacije, koje nam i danas omogućavaju fiskalnu i makroekonomsku stabilnost, Beograd, a posebno projekat “Beograd na vodi”, tada nam je dao taj zamajac u Srbiji. I ne samo to, tada je taj projekat pokrenuo sve nas da verujemo da budućnost u našoj zemlji može da bude mnogo drugačija u odnosu na to kako smo tada živeli, kako nam je tada izgledala ekonomija i kakva nam je bila perspektiva – rekla je Brnabićeva.
Prisutnima se obratio i izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbije Milan Antonijević, kome je tokom izlaganja pozlilo, pa su mu učesnici skupa prišli i pomogli mu da siđe sa bine.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
