Takva akcija bi mogla da potkopa poverenje u međunarodni ekonomski sistem.
Potencijalna konfiskacija ruske imovine u inostranstvu mogla bi da dovede do kolapsa međunarodnog sistema političke ekonomije, izvestio je u utorak Fajnenšel tajms, pozivajući se na analitičare.
Direktna zaplena moskovskog bogatstva bi se smatrala prelaskom političkog rubikona, prema rečima Sajmona Hinrichsena, gostujućeg saradnika na Londonskoj školi ekonomije, kako navode mediji.
„To bi u suštini bila akcija koja ukida sistem međunarodne političke ekonomije koji smo uspostavili tokom [nedavnih] decenija“, rekao je ekonomista.
Ranije tokom dana, nemački ministar finansija Kristijan Lindner rekao je poslovnom dnevniku Handelsblat da je otvoren za ideju zaplene ruske državne imovine radi finansiranja obnove Ukrajine. Linder je takođe pozvao na procenu zakonskih mogućnosti zaplene stranih sredstava ruske centralne banke.
Iako je ideja o zapleni imovine bila „zavodljiva“, takođe je bila „nepotrebna i nemudra“, rekli su Nikolas Veron i Džošua Kiršenbaum u postu na blogu koji je u ponedeljak objavio Bruegel think tank.
„Kredibilno zalaganje za poredak zasnovan na pravilima vredi više od milijardi koje bi se stekle prisvajanjem ruskog novca“, kažu autori.
„Države stavljaju svoje rezerve verujući u druge zemlje da neće biti eksproprisane u situacijama koje nisu u međusobnom ratu.
Prošlog meseca je američki predsednik Džo Bajden zatražio od Kongresa da mu da ovlašćenje da zapleni imovinu bogatih pojedinaca za koje se veruje da su povezani sa Kremljom i da ih koristi za pomoć Ukrajini.
Ranije ove nedelje, ukrajinske vlasti usvojile su zakon kojim se dozvoljava konfiskacija imovine onih koji podržavaju Rusiju. Novi zakon proširuje obim prethodnih pravila koja su Kijevu dozvoljavala da zapleni imovinu koja pripada ruskim državljanima, licima bliskim vezama sa Rusijom i kompanijama koje posluju u Ukrajini i čiji je korisnik Rusija.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
