Korišćenje klima uređaja se može smatrati bezbednim po zdravlje ljudi, samo ukoliko se redovno održavaju, prema definisanim specifikacijama proizvođača, kao i kada je režim rada klima uređaja podešen tako da ne ugrožava zdravlje ljudi. Stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje, Beograd takođe naglašavaju da klima uređaji treba koristiti na načine koje propisuju nadležne zdravstvene institucije u vreme pandemije/epidemije bolesti koje se prenose putem vazduha.
Optimalna temperatura samo 5 stepeni niža u odnosu na spoljnu
Posebno treba izbegavati velike razlike u temperaturi spoljašnjeg vazduha i temperaturi vazduha klimatizovanog zatvorenog prostora. U letnjem periodu, optimalna temperatura vazduha zatvorenog prostora treba da je za 5 do 10 stepeni Celzijusa niža u odnosu na spoljnu temperaturu vazduha. Klima uređaj koji previše hladi unutrašnje prostorije, kada je napolju visoka temperatura, može dovesti do pojave glavobolje, ukočenosti vrata i delova tela. Takođe, tok vazduha iz rashladnog uređaja ne bi trebalo da bude direktno usmeren na osobe koje borave u prostoru, jer može doći do rashlađivanja izloženih delova tela, zbog čega se često javlja osećaj bola i ukočenosti pojedinih delova tela, pre svega glavobolja.
Pojačati mere čišćenja i dezinfekcije
Klima uređaj mora da bude besprekorno čist i samo takav uređaj može da osigura kvalitetan vazduh. Neadekvatno održavani filteri u klima uređajima mogu biti rasadnici bakterija i virusa koji mogu izazvati blaže i teže forme respiratornih infekcija. Pri tome su posebno ugrožene osobe sa već postojećim respiratornim smetnjama. Prema mišljenju pulmologa, neredovno čišćenje klima uređaja može biti okidač za razvoj raznih bolesti disajnih puteva. Klime nisu samo rasadnici virusa i bakterija, već i neprijatnih mirisa.
Stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu preporučuju za ventilaciju i klimatizaciju zatvorenog prostora primenu ventilacionog sistema sa HEPA filterima, koji se moraju redovno održavati, čistiti i menjati, u skladu sa proizvođačkom specifikacijom. Operateri na održavanju i funkcionisanju sistema za ventilaciju i klimatizaciju su u obavezi da pojačaju mere čišćenja i dezinfekcije izvoda, filtera, rešetki i svih delova sistema koji su inače tehničkim procedurama za to predviđeni.
Korišćenje veštačke ventilacije i klimatizacije u zatvorenom prostoru posebno predstavlja rizik za širenje virusa u uslovima pandemije izazvane virusom SARS-CoV-2, što potvrđuju i dokazi međunarodnih relevantnih institucija (Svetska zdravstvena organizacija, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti), zbog čega se u uslovima pandemije izazvane ovim virusom, prioritet daje prirodnoj ventilaciji svih zatvorenih prostora, gde god i kada god je to moguće. Za one zatvorene prostore koji nemaju mogućnost prirodnog provetravanja, u uslovima pandemije zarazne bolesti Sovid 19, stručnjaci daju prednost korišćenju veštačke ventilacije i klimatizacije bez recirkulacije vazduha, odnosno sistemima koji rade na principu “uvlačenja 100% vazduha iz spoljne sredine”. U slučaju sistema koji obezbeđuju manji udeo spoljnog vazduha ili ga uopšte ne obezbeđuju, što povećava rizik od širenja virusa, korišćenje uređaja za ventilaciju i klimatizaciju treba da bude uslovno, uz poštovanje sledećih mera:
Uređaji treba da rade punim kapacitetom u vreme kada je prostor prazan, a kada su u prostoru prisutne osobe, sistem podesiti na niži režim rada, prema tehničkim mogućnostima;
Treba izbegavati direktni protok (duvanje) vazduha prema prisutnima, jer je utvrđeno da se time omogućava širenje virusa sa potencijalnog nosioca na ostale zdrave osobe koje se nalaze u struji vazdušnog toka, što znači da treba isključiti mesta za sedenje i rad u tim zonama;
Ukoliko uz veštačku ventilaciju postoje i uslovi za prirodnu ventilaciju, preporuka je da se periodično, na svakih 30 minuta ili jedan sat, otvore prozori i/ili vrata u trajanju od nekoliko minuta i na taj način obezbedi dodatna razmena vazduha.
Kada treba uključiti klimu?
Rashladne uređaje treba uključivati kada je temperatura spoljašnjeg vazduha veća od 28 stepeni. Kada su spoljašnje temperature niže, ne treba uključivati rashladne uređaje, jer se mogu obezbediti optimalni temperaturni uslovi prirodnim provetravanjem zatvorenog prostora. Važno je napomenuti da je prirodno provetravanje prostora najbolja mera “prirodnog prečišćavanja” vazduha zatvorenog prostora i da se, gde god ima mogućnosti, prostor što češće prirodno provetrava. Pored uticaja na zdravlje, treba imati u vidu i manje račune za struju, ako klima uređaje ne uključujete kada je spoljna temperatura vazduha niža od 28 stepeni Celzijusa. Dobro održavana i dezinfikovana klima može obezbediti prijatan boravak u stanu ili kući, ali najviše ćete uraditi za svoje zdravlje, ako prostorije u kojima boravite, što češće, provetravate na prirodan način.
Visoke temperature opasne i za mlade i zdrave
Stručnjaci Zavoda savetuju da izbegavamo visoke temperature uvek kada je to moguće, posebno u centralnim delovima dana kada letnje temperature vazduha dosežu svoj maksimum. Obično se ističe nepovoljan uticaj na decu, starije osobe i hronične bolesnike. Ipak, visoke temperature su podjednako opasne i za mlade i zdrave osobe, koje se često, ohrabrene svojom mladošću i zdravljem, ne pridržavaju saveta lekara i preporuka o ponašanju u uslovima visokih temperatura vazduha. Pregrevanje organizma i toplotni udar, koji ne moraju biti posledica direktnog izlaganja toplotnim sunčevim zracima na otvorenom, kao i sunčanica, koja je posledica direktnog izlaganja glave toplotnim sunčevim zracima, znatno su u porastu poslednjih godina, zbog klimatskih promena i globalnog zagrevanja. Radno angažovana populacija je u velikom riziku, naročito oni koji tokom leta rade na otvorenom, kao što su to građevinski radnici, poljoprivrednici, komunalne službe, ali i oni koji rade u zatvorenom prostoru u uslovima visokih temperatura. Život u ovakvim uslovima je nemoguć bez klima uređaja.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
