Istorija sugeriše da je bilo uobičajeno da muškarci nose prstenje kao simbol moći i bogatstva. Ovi prstenovi, poznati i kao Signet prstenovi, često su sadržali grbove porodice, a muškarci su ih koristili za potpisivanje različitih dokumenata.
Takođe su korišćeni kao vereničko prstenje za predstavljanje bračnog ugovora između dve porodice. Žene su ih često nosile da naznače da njihovo vlasništvo pripada porodici muža.
Vraćajući se 5.000 godina unazad, drevna egipatska civilizacija nosila je vereničko i venčano prstenje da simbolizuje večnu ljubav i odanost. Za izradu prstenja koristili su pletenu trsku i kožu.
Slično, stari Rimljani i Grci su koristili prstenje sa pečatom. Istorijski gledano, oni su evoluirali u ono što danas znamo kao „Fede prstenovi“, koji se sastoje od kamenih ili zlatnih prstenova sa dve ruke koje se drže jedna za drugu.
Neki spekulišu da su dve ruke prisutne na Fede prstenovima predstavljale stisak ruke nakon dogovora. Vrlo neromantično i veoma različito od romantične simbolike koju venčane burme imaju danas.
Kada su muškarci počeli da nose burme?
Tradicija da muškarci nose burmu stekla je popularnost tek početkom 20. veka. Prema naučnicima, na to su uticali neki veliki događaji kao što su Drugi svetski rat, uspon feminizma i promene u društvenoj ekonomiji.
Tokom Drugog svetskog rata, broj brakova je naglo porastao. Međutim, rat je razdvojio mnoge parove. Kao rezultat toga, vojnici su morali da napuste svoje porodice. Ovi muškarci su počeli da nose burme kako bi se setili svojih žena i života koji su ostavili za sobom. To je bio znak ljubavi i posvećenosti koju su delili. To je takođe bilo olakšanje bola od razdvajanja.
Otprilike u to vreme, burme su počele da imaju sentimentalno značenje koje poznajemo danas.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
