Samokontrola nivoa šećera u krvi je najvažniji način aktivnog učešća pacijenta u lečenju bolesti, odnosno dijabetesa. Dnevni profil pruža najdragocenije podatke o nivou šećera u krvi, a univerzalne preporuke nalažu da je najbolje proveriti šećer u krvi neposredno pre obroka, nekoliko sati posle obroka i pre spavanja.
Osobe obolele od dijabetesa obično imaju visok nivo šećera (glukoze) u krvi, ali postoji rizik od pada šećera u krvi, što dovodi do hipoglikemije. Zbog toga je provera šećera u krvi od suštinskog značaja, kako bi se utvrdilo da li je nivo šećera u krvi dobro regulisan ili je pacijent često hiper- ili hipoglikemičan.
Provera nivoa šećera u krvi pomaže i da osobe sa dijabetesom uvide kako njihovo telo reaguje na različite intervencije lečenja, kao što su promene u ishrani, lekovi ili fizička aktivnost. Na taj način lekari mogu da prilagode dozu leka, uključujući insulin, ili da savetuju različite preporuke za ishranu ukoliko su vrednosti šećera u krvi izvan ciljanog opsega.
Kako proveriti šećer u krvi?
Postoji nekoliko načina da se proveri nivo šećera u krvi, a to su:
- merenje šećera u krvi putem aparata za samokontrolu (glukometar)
- kontinuirano praćenje glukoze (CGM test)
- test hemoglobina A1C (glikozilirani hemoglobin ili HbA1C)- pokazuje prosečan nivo šećera u krvi u poslednja 2 do 3 meseca.
A1C test se radi svakih nekoliko meseci u laboratoriji, dok se merenje šećera pomoću glukometra i CGM test redovno koriste kod kuće.
Merenje šećera pomoću glukometra
Glukometar je mali aparat koji omogućava brzo i jednostavno očitavanje šećera u krvi pomoću malog uzorka krvi. Samokontrola glukoze u krvi pomoću glukometra, danas je verovatno najveća prednost u kontroli šećerne bolesti nakon otkrića insulina 20-tih godina 20. veka.
Pomoću iglice na glukometru vadi se kap krvi iz prsta, a zatim se krv stavi na test traku na glukometru i na monitoru aparata se pokaže nivo šećera u krvi u datom trenutku.
CGM test
Kontinuirano praćenje glukoze (CGM test) je sve češća alternativa glukometru, jer ovaj CGM test automatski proverava i beleži nivo šećera u krvi na svakih nekoliko minuta. Za potrebe CGM testa, osoba nosi aparat 24 sata dnevno, koji stalno beleži nivo glukoze u krvi.
CGM testovi su danas vrlo popularni, jer se očitavanje šećera u krvi vrši pomoću malog senzora na koži. Zahvaljujući ovom senzoru, dobijaju očitavanja šećera u krvi, obično na svakih nekoliko minuta.
Još jedna prednost CGM testa je što može da se poveže sa pametnim telefonom, te se putem aplikacije beleže podaci o vrednostima šećera u krvi. Takođe, CGM test može da upozori kada su nivoi šećera izvan normalnog opsega.
A1C test krvi
Konačni metod testiranja šećera u krvi je test krvi A1C. Ova vrsta testa meri prosečan šećer u krvi u poslednja 2–3 meseca i obično se radi dva puta godišnje kada lekar to odredi.
A1C test krvi se radi kada postoji sumnja na opasnost od razvoja dijabetesa ili predijabetesa, ili kod osoba koje imaju predijabetes i potrebno je da se njihovo stanje prati.
Kada je najbolje vreme da se proveri šećer u krvi?
Iako je uvek je najbolje pratiti preporuke lekara, postoje i neka univerzalna pravila kada treba meriti vrednost šećera. To, naravno, zavisi od nekoliko nekoliko faktora, uključujući da li je pacijent na insulinskoj terapiji, u kojoj meri je dijabetes dobro kontrolisan i da li je u planu da se promeni pristup u lečenju.
Osoba sa dijabetesom tipa 1 ili pacijenti sa dijabetesom tipa 2 koji uzimaju insulin, generalno moraju da provere nivo šećera u krvi najmanje četiri puta dnevno – pre svakog obroka i pre spavanja.
S druge strane, kod pacijenata koji nisu na insulinskoj terapiji i kod kojih je dijabetes dobro kontrolisan, preporuke su da se samokontrola šećera proverava s vremena na vreme.
Uobičajeni periodi dana za proveru šećera u krvi:
- Pre doručka: Nakon buđenja, provera šećera u krvi na prazan stomak iliti našte, predstavlja vrednosti koje podrazumevaju da u prethodnih osam sati osoba nije ništa jela ni pila.
- Neposredno pre obroka: Ove vrednosti pomažu da se pravilno dozira insulin za pacijente na insulinu. Takođe, značajno je za procenu kako obrok utiče na nivo šećera u krvi ukoliko se proveri i šećer u krvi nakon obroka.
- Dva sata nakon obroka: Budući da hrana — posebno ugljeni hidrati — podiže nivo šećera u krvi, provera šećera u krvi posle obroka pomaže da se razume kako izbor hrane utiče na šećer u krvi. Takođe može pomoći da se utvrdi da li je potrebno prilagoditi režim uzimanja lekova ili insulina.
- Kada se osete znaci hiper- ili hipoglikemije: Znaci hiperglikemije (visok šećer u krvi) uključuju osećaj žeđi, umora ili slabosti, često mokrenje, glavobolje i zamagljen vid. Znaci hipoglikemije (nizak nivo šećera u krvi) uključuju drhtanje, znojenje, nervozu ili anksioznost, vrtoglavica i glad. U slučaju navedenih simptoma, treba proveriti vrednosti šećera.
- Pre i posle vežbanja: Vežbanje često uzrokuje pad šećera u krvi, tako da provera pre i posle treninga pomaže da se uvidi kako različite vrste vežbanja utiču na telo i da li je potrebno uvesti užinu pre treninga.
- Pre spavanja.
Kako razumeti rezultate merenja šečera u krvi?
Rezultat šećera u krvi obično se označava u miligramima po decilitru (mg/dL). Prema Američkom udruženju za dijabetes (ADA), preporučeni rasponi šećera u krvi su:
- Pre obroka: 80-130 mg/dL
- Jedan do dva sata nakon obroka: manje od 180 mg/dL.
