Potrebno je samo malo više angažovanja roditelja
Jedna od najuzbudljivijih stvari u početku roditeljstva jeste kada vas dete nazove “mama” ili “tata”. Za roditelja nema veće radosti, ali kako se vremena menjaju tako se i u određenim obrascima dolazi do promena.
Sve više su roditelji okrenuti poslu i donošenju novca u kućni budžet da ponekad zanemare osnovne stvari kod deteta, kao na primer – progovaranje. Kada treba očekivati detetovu prvu reč i šta sve ovaj segment nosi, razgovarali smo sa master logopedom Draganom Ilić.
– Faza progovaranja, odnosno pojava prve reči se očekuje oko 12. meseca, kada dete udvaja iste slogove (ma-ma, ta-ta, ba-ba). Tada povezuje određenu reč sa odgovarajućim pojmom. Tek kada svesno izgovori reč kojoj je dalo značenje, smatramo da se javila funkcionalna reč, (dete izgovara “mama” kada vidi majku). Bitno je napraviti razliku između faze brbljanja i progovaranja. Prvi preduslov za razvoj govora je uredan sluh deteta. Da bi dete moglo verbalno da se izrazi, neophodan je odgovarajući nivo razvoja receptivnog govora koji uvek prethodi ekspresivnom govoru. Ako dete ne razume dovoljno, kasniće u razvoju ekspresivnog govora ili će ponavljati reči odnosno rečenice koje ne razume – objašnjava naša sagovornica i dodaje:
– Bitno je naglasiti da je žvakanje veoma bitan preduslov za pravilan razvoj artikulacije. Često se dešava da roditelji predugo pasiraju detetu hranu, što ima negativan uticaj na razvoj mišića oralne praksije, a kasnije i na izgovor glasova. Osim razvijene motorike oralne regije, veoma je bitan i razvoj krupne i fine motorike. Važna je i detetova pažnja i motivisanost za komunikaciju. Ne treba zanemariti ni imitaciju kao ključni element, ne samo u razvoju govora, već i igre i socijalizacije deteta – rekla je naša sagovornica za Ona.rs.
Važno je da roditelji detetu pričaju
S tim u vezi se onda zaključuje da roditelji treba aktivno da pričaju sa detetom iako ono ne može istom merom da im uzvrati – da razgovara s njima.
– Uloga roditelja je veoma bitna u govorno-jezičkom razvoju deteta. Ako dete nije izloženo govoru od samog rođenja, govor se neće razvijti ili će se vrlo oskudno razvijati. Deca uče kroz imitiranje, vežbanje i podsticanje, u čemu najveću ulogu ima roditelj. Bitno je da roditelji provode što više vremena sa detetom koje je u fazi progovaranja i građenja prvih reči. Trebalo bi da stimulšu razvoj govora kroz igre, imenovanje pojmova i radnji iz detetovog okruženja. Govor se uči imitacijom, iz tog razloga je bitno da dete bude usmereno na nas i naše reči – kaže master logoped Dragana Ilić i dodaje:
– Kada se to postigne, tad ga gledamo u visini njegovih očiju i imenujemo objekat za koji je dete pokazalo interesovanje. Dajte vremena detetu da ponovi. Dok zajedno listate slikovnice, imenujte likove i opisujte slike, prepričavajte događaje, podstičite dete da i ono imenuje i pokaže (vidi pepa igra, kako ti igraš, gde je maca, gde je konj, pokaži konja). Pevajte pesmice koje mogu da uključuju pokazivanje pojedinih delova tela i jednostavne motorne imitacije. Pričajte mu dok ga kupate, pominjite delove tela, objašnjavajte šta radite, pričajte s njim dok šetate, igrajte se.
Kada se javlja problem zbog kojeg moramo da se javimo stručnjaku?
Ukoliko su izostale faze prelingvalnog perioda i lingvalnog perioda (faza gukanja, brbljanja i progovaranja prvih smislenih reči).
Ukoliko se dete ne odaziva na svoje ime i ne uspostavlja kontakt pogledom.
Ukoliko nema pokazni gest (prstom pokazuje na objekat/osobu koja mu je privukla pažnju).
Ukoliko dete ne razume jednostavne govorne naloge do 18. meseca (ne razume nalog da tapše rukama ili maše u znak pozdrava, ne reaguje na “pokaži nos” ili “daj mi auto”).
Ako ne ostvaruje pažnju u trajanju od nekoliko sekundi.
Ukoliko ne progovori do druge godine i u rečniku još uvek ima svega nekoliko reči.
Ako govorni iskaz deteta oko 30. meseca ne sadrži prostu rečenicu poput “daj lutku” ili “seka jede”.
Ako je govor oko treće godine potpuno nerazumljiv.
Master logoped nam objašnjava i kako roditelji mogu primeniti “prvu pomoć”.
– Potrebno je da roditelji u periodu od 12-24 meseca deteta ne dozvole preterano gledanje televizora, korišćenje tableta i gledanje stranih crtanih filmova. Rano detinjstvo (tokom prve tri godine ) je najbogatije kreativnim potencijalima koji se moraju iskoristiti. Propušteno vreme je nenadoknadivo. Okruženje deteta mora biti što privlačnije da bi dete moglo da razvije sposobnosti koje mu je priroda podarila. Deca kojoj se čita, sa kojima se priča i sa kojom se osmišljavaju motoričke igre, pokazuju slikovnice prilagođene njegovom uzrastu – brže progovore.
Šta dete izgovara u određenom periodu
Iako u početku progovaranja i roditeljima bude teško da razumeju šta njihov mališan želi, ipak vremenom postane lakše čim on počne da sklapa smislene rečenice. Šta kaže logoped kada se to može očekivati?
– Na uzrastu od 18-23. meseca dete izgovara jednostavne fraze ili rečenice, zna da odgovara na jednostavna pitanja. Na ovom uzrastu dete u rečniku ima oko 300 reči. Intenzivan razvoj govora se dešava u periodu između osamnaestog meseca i kraja druge godine. U ovom periodu dete uči nekoliko reči dnevno, počinje da povezuje reči i izgovora proste rečenice (“tata auto”, “mama ide”). Takođe je izražena radoznalost za okolinu, pa može i da postavlja pitanja (“gde mama?” “ide pa-pa”). Dete pokazuje imenovane slike u slikovnici, sledi i razume jednostavne naloge (“poljubi bebu”, “donesi patike”). Ponavlja reči iz pesmice ili recituje kraće pesmice. Na uzrastu između druge i treće godine dete upotrebljava imenice, glagole, prideve, priloge, predloge i množinu. Razlikuje značenje reči veliko-malo, gore-dole, ide-stane. Sledi i izvršava dva zahteva (“uzmi knjigu i stavi je na sto”). Ukoliko dete od dve godine ne priča, svakako se morate javiti logopedu. Vrlo je česta zabluda da će dete samostalno progovoriti ako razume govor – upozorava logoped.
Prema rečima naše sagovornice, razumevanje u ovom uzrastu nije dovoljno. Dete sa dve godine treba da ima prostu rečenicu. Ukoliko ne govori, velika je verovatnoća da se radi o nekom jezičkom poremećaju – disfazija (nemogućnost razvoja govora i jezika), ili neki drugi razvojni poremećaj.
Kasno progovaranje, kaže, može da uzrokuje i dislaliju (poremećaj izgovor pojedinih glasova). Nekada se radi samo o govornom kašnjenju, međutim i to kašnjenje dovodi do problema u govornom razvoju, koji se nekada primete tek pred polazak u školu. To je obično loš izgovor glasova zbog jezičke nezrelosti ali i teškoća u usvajanju gramatičkih struktura. Vrlo često se sreće i siromašan leksički fond. Sve ovo zajedno pravi veliku prepreku za učenje slova kao i procesa čitanja i pisanja – kaže ona.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
