PANČEVO – Blagoje Moša Marjanović, jedan od najboljih i najpopularnijih fudbalera sa naših prostora, čija slava ni danas nije izbledela, tri godine igrao je fudbal u “Dinamu” u Pančevu.
Moša Marjanović je bio učesnik prvog Svetskog prvenstva u fudbalu u Montevideu u Urugvaju 1930. godine na kojem je Jugoslavija osvojila bronzanu medalju.
Pančevci su veoma ponosni na činjenicu da je čuveni Moša Marjanović čak tri godine nastupao za fudbalski klub “Dinamo” iz Pančeva, gde je i završio svoju igračku karijeru. Kasnije je radio i kao trener u fudbalskom klubu Dinamo u Pančevu.
Moša Marjanović je u pančevački “Dinamo” došao nakon Drugog svetskog rata.
Kako je u pričama koje je zabeležio Marko Drakšan u knjizi „Legende sporta Pančeva” ostalo zapisano, iako je bio izvanredni strelac Moša Marjanović je doživeo da mu sudija na prijateljskoj utakmici „Dinama” u Ferdinu, gde se održavala seoska slava, poništi čak tri gola. Poznat po izražavanju poštovanja prema svima, pa tako i sudijama, prva dva puta je „progutao” i nastavio da igra. Međutim, treći gol postigao je iz slobodnog udarca i nije bilo razloga da se poništi. Ali, upravo se to desilo.
Tada je i Moša Marjanović izgubio živce i prišao sudiji:
„Pa dobro, bre, sudija, hajde što si mi i ona dva gola neopravdano poništio, ali šta nije u redu sa ovim trećim? Čist je kao suza!”
A sudija će njemu:
“Hoćeš, Mošo, posle utakmice da jedemo viljuške umesto prasećeg pečenja? Shvati, čoveče, domaćin mora da pobedi!”.
Legenda kaže da je svoj najlepši pogodak postigao upravo u dresu pančevačkog kluba, protiv beogradskog Radničkog. Posle pogotka Moši je pored publike aplaudirao i ceo protivnički tim. Tog dana Blagoje Moša Marjanović imao je 40 godina.
U čast legendarnog Moše na Gradskom stadionu u Pančevu osamdesetih godina 20. veka podignuta je spomen česma koja nosi njegovo ime.
Na prednjoj strani česme je lik Blagoja Moše Marjanovića sa ispisanim njegovim imenom nadimkom i prezimenom.
Na Spomen česmu su 2006. godine dodata i imena najzaslužnijih fudbalera, funkcionera, trenera i sportskih radnika koji su bili u Fudbalskom klubu Dinamo i ostavili značajan trag.
Spomen česma Blagoju Moši Marjanoviću sanirana je i renovirana 2016. godine.
Blagoje Marjanović Moša bio je prva velika fudbalska zvezda Srbije. Posle svima poznatog Svetskog prvenstva u Montevideu postao je prvi profesionalni fudbaler na ovim prostorima što znači da je za svoju igru primao platu.
Prvu utakmicu u nacionalnom dresu Moša je odigrao 28. juna 1926. godine. 15. maja 1927. godine postigao je prva dva gola na utakmici protiv Bugarske reprezentacije u Sofiji. Nastupio na Svetskom prvenstvu u Urugvaju 1930. godine na kome je Jugoslavija osvojila bronzanu medalju. Bio je u startnoj jedanaestorki na sve tri utakmice koje je reprezentacija odigrala, a gol je postigao na susretu sa reprezentacijom Bolivije. U utakmici protiv Brazila koja se igrala u Beogradu, 3. juna 1934. godine, Moša je postigao tri gola, a konačan rezultat bio je 8:4 u korist Jugoslavije.
Moša Marjanović je 1930, 1936. i 1937. godine proglašen za najboljeg strelca prvenstva Jugoslavije, a 1929. i 1939. godine Jugoslovenski fudbalski savez mu je dodelio titulu najboljeg igrača.
Popularnost Moše Marjanovića između dva svetska rata se ne može uporediti ni sa jednim drugim sportistom na ovim prostorima. Njegova nekadašnja slava se jedino može uporediti sa popularnošću kakvu danas uživa teniser Novak Đoković.
Najavljujući sastav BSK ili reprezentacije sportski novinari su, recimo, u sastav jednostavno stavljali samo Moša. Ceo sportski svet je znao da se radi o Blagoji Marjanoviću. Takvu čast je posle rata, samo jednom, doživeo još samo Dragoslav Šekularac.
Moša Marjanović je 57 puta bio reprezentativac, a u dresu reprezentacije postigao je 36 golova. Poslednji meč u dresu sa državnim grbom odigrao je 3. aprila 1938. protiv Poljske u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.
Kao prva zvezda Beogradskog sportskog kluba Moša je uživao kultni status. U svim viđenijim prestoničkim kafanama je imao svoj sto, trgovci su mu poklanjali engleski štof, a berberi za njega čuvali najbolju kolonjsku vodu.
Čitava Jugoslavija znala je njegovo ime. Zbog spektakularnih golova koje je davao, Blagoja Marjanovića su nebrojano puta nakon utakmice na leđima nosili oduševljeni navijači.
Nakon Svetskog prvenstva u Urugvaju, Moša Marjanović i Aleksandar Tirnanić Tirke su prvi fudbaleri koji su počeli da primaju platu od BSK-a. Moša je zarađivao 1.800 dinara što bi bilo otprilike današnjih 17 dolara, a Tirke 1.500 dinara. Njih dvojica su bili prvi profesionalni fudbaleri u jugoslovenskom prvenstvu. Tek 1935. godine BSK je počeo da plaća i ostale igrače.
Moša je 1939. godina prešao u Čukarički u kome je igrao naredne dve godine. Njegovu fudbalsku karijeru je prekinuo rat i do 1945. godine je bio u zarobljeništvu u Nemačkoj. Nakon toga je tri godine nastupao za Dinamo iz Pančeva.
Uspehu naših fudbalera na prvom svetskom prvenstvu u Urugvaju ljudi su se radovali kao i danas. Dan pre početka 22. Svetskog prvenstva u Kataru prisetimo se i šta se stvarno događalo tokom puta u Urugvaj i kako je izgledalo prvo Svetsko prvenstvu u fudbalu 1930. godine u intervjuu koji je legendarni Blagoje Moša Marjanović dao 1934. godine novinaru Politike Ljubomiru Vukadinoviću.
Blagoje Moša Marjanović rođen je 9. septembra 1907. godine u Beogradu. Umro je 1. oktobra 1984. godine u rodnom Beogradu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
