Bivši reprezentativac gostovao na TV Arena Sport
Gostujući u emisiji “Kao nekada” na TV Arena Sport nekadašnji reprezentativac Srbije i fudbaler Vojovodine Gojko Kačar govorio je o svojim počecima, “lalama”, odlasku u Nemačku gde je igrao za Hertu, Hamburger i Augsburg…
Kačar od ove zime radi kao trener u stručnom štabu novosadskog Proletera, ali prva ljubav zaborava nema…
– Vojvodina je moja prva ljubav, tu nema priče, prošao sam tu sve kategorije. Uvek sam navijao za Vojvodinu. Velika mi je želja da ovde kod nas bude kao u Nemačkoj, da ljudi bodre lokalne klubove – rekao je Kačar.
Kačar je za Vojvodinu debitovao sa 16 godina, davne 2003, i to protiv Crvene zvezde.
– Bio sam u omladincima, nisam ni trenirao sa prvim timom. Samo mi je došao poziv da dođem da igram protiv Crvene zvezde. Slavili su titulu, imali dobar tim, pun stadion… Branko Smiljanić me je uveo u igru. Tom prilikom je Miloš Krasić izlazio i rekao mi ‘hajde maco, ovako ćeš i ti da gaziš za koju godinu.
Tokom godina provedenih u Vojvodini, često je bio povezivan sa prelaskom u “večite” rivale iz Beograda, pre svega Crvenu zvezdu.
– Tada je predsednik bio Ratko Butorović, to je bila njegova politika, da nema prelazaka u Zvezdu i Partizan. Bili smo tada ravnopravni sa njima. Čini mi se da imam i pozitivan skor protiv njih. Sećam se, predsednik je nerešen rezultat doživljavao kao veliki neuspeh. Puno mi je srce zbog toga što sam nastupao samo za jedan tim. Bilo je ponuda i kada sam bio u Nemačkoj, ali mi je ostalo usađeno da mogu da igram samo za jedan tim u svojoj zemlji.
Posebno pamti Butorovića, čuvenog “Batu”, za koga je naveo da je bio izuzetno specifičan.
– Žao mi je zbog toga što nije više sa nama jer bi sigurno veliku energiju usmeravao ka fudbalu i napredovali bismo u svakom pogledu.
Njegovi stričevi su čuveni bokseri, Slobodan i Tadija Kačar, tako da je taj sport bio neizostavna tema, a Gojko je ispričao zanimljivu anegdotu vezanu za odabir čime će se baviti.
– Fudbal je bio moja najveća ljubav, zavoleo sam ga od malih nogu i tu sam jedino video sebe. Mnogo me povezuju sa boksom zbog stričeva. Ali, moja baka je tada rekla da ne može da podnese još jednog boksera u porodici. Srećan sam i zadovoljan zbog svega šta mi je fudbal doneo.
Posle Vojvodine otišao je u Nemačku, prvo u Hertu, zatim Hamburg i Augsburg. U Berinu je imao veliku pomoć sunarodnika Marka Pantelića, za koga je rekao da mu je bio kao stariji brat.
– Zahvalan sam mu, mnogo mi je značilo to što je on bio tada tamo.
U Nemačku je otišao kao mladi reprezentativac Srbije. Bio je istaknuti član te nacionalne selekcije.
– To je neprocenjivo iskustvo, kada se meriš sa igračima koji nastupaju u drugim zemljama. Tada smo mogli da vidimo da oni nisu ništa bolji od nas. Imali smo veoma jaku mladu reprezentaciju, svi su imali zapažene karijere. Vladalo je zajedništvo, pola igrača je činilo selekciju sa SVetskog prvenstva u Južnoj Africi nekoliko godina kasnije. Bane Ivanović, Lola Smiljanić, Duško Tošić, Aleksandar Kolarov… Najviše sam se družio sa Rukavinom i Bambijem Tošićem. Svako od njih je napravio odličnu karijeru. Bilo je zaista zadovoljstvo da igram sa njima. Izgubili smo od Holandije koja je igrala finale u Južnoj Africi, otprilike ta generacija. Koliko nam je jaka mlada reprezentacija, toliko ćemo biti jaki u budućnosti.
Kada je reč o Svetskom šampionatu u Južnoj Africi, istakao je da su mu “pomešana osećanja”. Srbija je tada završila učešće u grupnoj fazi.
– Veliko iskustvo. Sećam se da smo zaista uživali. Imali smo lepu hemiju, atmosferu… Svim srcem smo uz A reprezentaciju na narednom prvenstvu i vratiće nam se jednom svi ti pehovi, koje je imala naša generacija i mislim da će ova dogurati mnogo dalje nego što smo mi.
Posebno je istakao sadašnjeg selektora Dragana Stojkovića:
– Usadio je veru igračima da znaju da mogu svakoga da pobede. To mi se najviše dopada. Siguran sam da ćemo proći grupu, a onda je sve moguće.
Kačar je od nedavno član stručnog štaba trenera Proletera iz Novog Sada Dušana Bajića.
– Dušan Bajić je bio predavač, tu sam ga upoznao, video da se radi o veoma stručnom čoveku. Na njegov poziv i uprave, odlučio sam da se pridružim. Zadovoljstvo mi je da budem deo stručnog štaba. Fudbal mi je mnogo dao u životu i ovo je prilika da se odužim, da iskustvo i znanje stečeno u inostranstvu prenesem na mlade igrače.
Istakao je da je mnogo stresnije biti trener nego igrač. Kolega u klubu mu je Zdravko Kuzmanović, saigrač iz reprezentacije, sada sportski direktor Proletera, a rekao je da njih dvojica daju sve od sebe da ekipa napreduje.
Kada je reč o ciljevima Proletera ove sezone, Kačar je naveo da se nada da će oni biti ispunjeni.
– Težimo da igrači imaju najbolje moguće uslove. Trudimo se da napredujemo svake godine, u svim segmentima. Proleter treba da bude sredina gde igrači prelaze iz omladinskog tima u prvi, i to je najteže. Želimo da budemo samoodrživ klub, sami da stvaramo igrače i napredujemo u svakom pogledu. Pre svega želimo da uđemo u plej-of.
Upitan je da konkretno odgovori ko će biti šampion Srbije.
– Dok je matematički moguće, rekao bih Poleter”, rekao je Kačar uz osmeh i dodao:
– Ne znam. Zanimljivo je, ima još dva derbija. Biće zanimljivo i neizvesno do kraja.
Proleter će u narednoj utakmici igrati protiv Crvene zvezde, a Kačar je naveo da se nada da će njegov klub “pomrstiti račune” crveno-belima.
– Partizanu već jesmo. Želimo da se pokažemo u pravom svetlu.
Kačar je pohvalio Zvezdu i Partizan kako igraju u Evropi poslednjih godina i kazao je da to pokazuje da srpski fudbal
– Srećno im, da doguraju nadalje moguće.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
