Svi Južnokorejci su iznenada postali godinu ili dve mlađi, pošto je zemlja napustila svoj tradicionalni – i sve nepopularniji – sistem za brojanje godina i zamenila ga međunarodno prihvaćenom metodom.
Prema prethodnom sistemu, smatra se da svaki Korejac na rođenju ima godinu dana, a svakog 1. januara mu se dodaje po jedna godina. Neobičan običaj podrazumevao je da beba rođena u novogodišnjoj noći navrši dve godine čim sat otkuca ponoć.
Ali prema revizijama koje su uvedene, uzrast će se računati na isti način kao i u ostatku sveta u većini administrativnih i građanskih stvari, uključujući ugovore i druge zvanične dokumente, prenosi Gardijan pisanje Koreja tajmsa.
Narodna skupština, koja je odobrila promenu u decembru, saopštila je da će ona „razrešiti društvenu konfuziju izazvanu mešanom upotrebom izračunavanja starosti i njegovim neželjenim posledicama“.
Dok se globalni standard primenjuje na medicinske i pravne dokumente od 1960-ih, drugi zvanični oblici su nastavili da koriste tradicionalni metod.
Ovaj sistem je poslednjih godina bio predmet kritika brojnih političara koji tvrde da izaziva konfuziju i čini da Južna Koreja, globalna tehnološka i kulturna sila, izgleda van koraka sa ostatkom sveta.
Predsednik Jun Suk Jul rekao je da postojeći aranžmani troše resurse zemlje. U prošlogodišnjoj anketi, više od 70 odsto ispitanika reklo je da se slaže sa promenom.
„Očekujemo da će pravni sporovi, žalbe i socijalna konfuzija do koje je došlo oko izračunavanja starosti biti znatno smanjeni“, rekao je novinarima Li Van Kju, ministar pravde.
„Trebalo je da napunim 30 sledeće godine (prema tradicionalnom sistemu godina), ali sada imam još malo vremena i to mi se sviđa“, rekao je Čoi Hjun Đi, dvadesetsedmogodišnji službenik iz Seula. „Sjajan je osećaj kad odjednom postaneš mlađi.“
Li Jung Hi, stanovnik Seula, bio je oduševljen promenom. „Dobar je osećaj“, kaže Li. „Za ljude poput mene, koji je sledeće godine trebalo da napune 60 godina, odjednom se osećate kao da ste i dalje mladi.“
„Zbunjujuće je kada me stranac pita koliko imam godina, jer znam da misle na međunarodno doba, pa moram da napravim neke proračune“, rekao je Hong Suk Min za AFP.
Dok se od nekih ljudi očekuje da nastave da koriste tradicionalnu metodu u neformalnom okruženju, 86 odsto Južnokorejaca je reklo da će usvojiti međunarodni sistem u svom svakodnevnom životu kada novi zakon stupi na snagu, prema vladinom istraživanju sprovedenom u septembru 2022.
Ali promena neće iznenada lišiti ljude prava da legalno kupuju cigarete ili alkohol, ili promeniti uzrast za polazak u školu ili kada se stiče pravo na rad u državnoj službi, što je zakonski uslov za sve radno sposobne muškarce.
Treći sistem koji upravlja tim oblastima života – u kojem se starost osobe računa od nule pri rođenju i dodaje se godina na Novu godinu – za sada će ostati na snazi, prema zvaničnicima.
„Vlada je odlučila da zadrži te izuzetke čak i nakon što revizije stupe na snagu, jer je lakše upravljati njima na godišnjem nivou“, rekao je Li.
Poreklo tradicionalne metode brojanja starosti je nejasno. Jedna teorija je da kada se navrši godinu dana pri rođenju uzima se u obzir vreme provedeno u materici – sa devet meseci zaokruženih na 12. Drugi to povezuju sa drevnim azijskim numeričkim sistemom koji nije imao koncept nule.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
