U bivšoj Jugoslaviji trebalo je da budu izgrađene četiri nuklearne elektrane, a sarajevski “Energoinvest” proizvodio je opremu za reaktore.
Ovo je u intervjuu za “Glas Srpske” ispričao ekspert za energetiku Miodrag Mesarović, koji je svojevremeno bio deo tima koji je birao lokaciju i koncepciju za izgradnju nuklearne elektrane “Krško” u Sloveniji, prenosi Biznisinfo.
Kako je rekao, jugoslovenska vlast je sa školovanjem kadrova počela već 1955, a već šezdesetih godina prošlog veka počeli su da tragaju za eventualnim lokacijama gde bi one mogle da budu građene. Beograd je u to vreme bio centar za školovanje iz svih republika. Obezbeđen je i veliki novac za istraživanje lokacija.
„Bio je otvoren i rudnik Kalna na Staroj planini iz kojeg je uran vađen i dovožen u Institut za nuklearne nauke ‘Vinča’. Tadašnji nuklearni program podrazumevao je gradnju čak četiri nuklearne elektrane. Vlasti su znale da rezerve uglja nisu večne. Razmišljalo se unapred i planski radilo. Prvo je napravljena NE ‘Krško’ u Sloveniji, koja je puštena u rad 1983. godine. Naredna je trebalo da bude ‘Prevlaka’, uz Savu, nizvodno od Zagreba, a još dve bile su planirane na obalama Dunava“. kazao je Mesarović.
Titov plan je bio da one budu izgrađene najkasnije do 2000. godine. Za ovu drugu je čak bio raspisan tender i razmatralo se o izboru tehnologije.
„U čitav taj posao bila je uključena i domaća privreda. ‘Energoinvest’ iz Sarajeva proizvodio je opremu za reaktore, a deo su čak izvozili i isporučivali u Rusiju. Tu je bio i ‘Rade Končar’, koji pravio generatore, ali i preduzeće ‘Jugoturbina’ koje je izgrađivalo turbine“, priseća se ovaj stručnjak.
Kada se podvuče crta, jedino je kupljen reaktor za nuklearnu elektranu “Krško”. Ali, onda je došlo do katastrofe u “Černobilu”, nakon čega je donet zakon o zabrani gradnje takvih energetskih objekata.
Inače, kada su jugoslovenske vlasti odlučile da uđu u projekat gradnje nuklearnih elektrana one su prvo poslale ljude na školovanje i usavršavanje širom sveta, dajući im stipendije. Jedan broj njih je tada stručno obrazovan i na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, na kojem je postojao nuklearni odsek.
To školovanje i obrazovanje počelo je još 1955. godine. Znači bilo je potrebno 28 godina da budu stvoreni svi uslovi da prva nuklearka “Krško” bude izgrađena i puštena u rad.
