Posle mnogo godina skladnog braka Jovanka je, kako se tvrdi u spisima, postala vrlo paranoična.
Skoro četiri decenije nakon smrti Josipa Broza Tita obelodanjene su godinama čuvane tvrdnje iz arhiva Predsedništva SFRJ o njegovom životu sa Jovankom.
Iako je Tito bio doživotni predsednik ovi spisi i izjave koje su davali njegovi najbliži saradnici uglavnom su se odnosi na nju.
Posle mnogo godina skladnog braka Jovanka je, kako se tvrdi u spisima, postala vrlo paranoična, ali i ubeđena da je od kada se Tito razboleo ona ta koja se pita za sve, pa i kada je u pitanju vojska i Titovi ljudi od poverenja.
Zavera protiv Jovanke
Jovanka je gotovo čitavu deceniju pre Titove smrti živela u ubeđenju da najbliži Titovi ljudu kuju zaveru protiv nje, te da su najgori prema njoj pripadnici vojske ali da je prisluškuje i špijunira čak i posluga.
U spomenutim spisima navodi se slučaj kada je, u prvoj polovini 1976. godine, u poslednjem momentu odbila da putuje sa Predsednikom Republike u Švedsku, a zatim na Konferenciji komunističkih i radničkih partija Evrope u Berlin, samo zbog toga što je Tita odlučio da ga prati ađutant general Marko Rapo, čiju je ona smenu posebno zahtevala.
Naravno, svi koji su bili predsednikovi ljudi od povrenja, prema njenim rečima, su pokušavali da unište njen brak i dovedu do razvoda.
Jovanka Broz na razne načine nastojala da izoluje Broza od ostalih rukovodećih drugova. Izjave u spisima ukazuju na to da se to osećalo iz cele atmosfere odnosa koje je Jovanka Broz stvarala.
Navodi se da je Jovanka Broz dalje iznosila da joj je, prilikom razgovora koji su sa njom februara 1975. godine vodili Petar Stambolić, Džemal Bijedić i Stane Dolanc, Stambolić rekao “da treba da konsultuje psihijatra”, a da mu je ona odgovorila: “Da li je on svestan da bi u tom slučaju psihijatru morala reći zbog čega traži pomoć.”
Ipak, mišljenje mnogih Titovih lekara, ali i svih koji su radili za njega i Jovanku, bilo je baš takvo, da bi trebalo da poseti psihijatra.
Predsednik Republike je u više navrata oštro prigovarao zbog odnosa prema svim zaposlenima, a do prvog oštrog sukoba između njih došlo je krajem 1974. godine, kada je kao fizioterapeutkinja kod Predsednika Republike angažovana Darijana Grbić.
Ti odnosi su pogoršani za vreme boravka Predsednika Republike na Brionima početkom 1975. godine, tako da je Broz otputovao u Rezidenciju u Igalu, a Jovanka Broz za Beograd. Jovanka Broz se, zbog nastale situacije, ponašala dosta uzdržano, a izjavila je i da drug Tito tako postupa prema njoj pod pritiskom, posebno iz Armije i bezbednosti.
Njihovi odnosi postali su vrlo kompleksni početkom 1975. godine sa dužim i kraćim periodima odvojenosti i izostajanja Jovanke Broz na nekim priredbama u zemlji ili putovanjima u inostranstvo.
Navodi se da je u to vreme Predsednik Republike, u nekoliko navrata, njemu i generalu Rapi pominjao i mogućnost razvoda braka sa Jovankom Broz. Ipak, ono što je bilo najbolji pokazatelj raskola je bio aprila 1975. godine kada je Josip Broz odlučio da napusti Rezidenciju u Užičkoj 15 i da se preseli u Beli dvor.
Jovanka Broz je u prvo vreme bila iznenađena takvom odlukom Broza, ali je kasnije iznosila svoju verziju događaja, tvrdeći da su ga “kindapovali” njegovi saradnici koji su se urotili protiv nje.
