Ljudi kojima je postavljena dijagnoza arterijske hipertenzije priznaju da im je najteže da poštuju naredbu lekara da drastično smanje upotrebu soli u ishrani, da obroke ne dosoljavaju i da izbegavaju pecivo, zimnicu, sir i suvo meso.
I kad su mislili da ne može gore, najnovije preporuke Evropskog udruženja za hipertenziju dodatno su smanjile dozvoljeni dnevni unos soli. Naši kardiolozi su to prihvatili i mnogim pacijentima sada objašnjavaju da ako ne žele da im krvni pritisak skače, moraju da vode računa koliko sole svoju hranu i da se čuvaju namirnica koje u sebi imaju veliki procenat takozvane skrivene soli.
Upravo o tome je na simpoziju „Škola hipertenzije” govorio profesor Medicinskog fakulteta, dr Branko Jakovljević, specijalista za ishranu.
– Nove preporuke na više od 180 stranica donele su mnogo toga novog, a između ostalog smanjen je preporučeni unos: više nije 2,3 grama, sada je spušten na dva grama! Postoje vrlo jaki dokazi da je to važno ako želimo da snizimo povišeni krvni pritisak.
Tablete nisu dovoljne
Kome se ovo čini nerealno, neka se podseti da su naši davni preci, lovci sakupljači bili definitivno najzdraviji, a unosili su u telo značajno manje soli nego savremeni čovek, ali i značajno više kalijuma.
Naravno, kao i u svemu ostalom u životu i ovde je najvažnija prevencija, pa još dok nema hipertenzije, treba da se misli da se so umereno koristi u ishrani. Dok smo zdravi, unos soli ne treba da premaši pet grama dnevno, a samo u četiri kriške hleba se nalazi toliko, ali tako kaže nauka i medicina zasnovana na dokazima.
Doktor Jakovljević je podsetio i da bilo koji lek – i najskuplji i najnoviji – da se propiše za hipertenziju, ostaće bez efekta ako se pacijent ne pridržava saveta o pravilnoj ishrani. Bez toga, terapija neće biti kompletna.
Prvi put donete su i preporuke vezane za kalijum: savet je, naime, da se unos kalijuma poveća. U kuhinjskoj soli koju koristimo u Srbiji, kako je objasnio dr Jakovljević, odnos je 60 prema 40 – 40 odsto je natrijum, a 60 odsto hlor. Savet je da se takva so zameni kombinovanom solju koja će u sebi sadržati i kalijum-hlorid.
– Na našem tržištu može da se nađe kalijumova so, iako je u njoj i dalje dve trećine natrijuma. U Hrvatskoj su napravili so koja sadrži 50 odsto kalijuma. Italijani su otišli korak dalje i napravili so sa 70 procenata zamene, odnosno natrijum čini tek 35 procenata i namenili su je osobama s hipertenzijom – rekao je on.
Iza saveta o kombinovanoj soli stoji velika kineska studija sa 21.000 ispitanika. U suštini vrlo je jednostavna: Kinezi su podelili ispitanike u dve velike grupe, od kojih je jedna koristila klasičnu so, a druga je koristila so koja je u sebi imala oko 25 procenata kalijum-hlorida. Rezultati su bili zaista fascinantni. Svi parametri su značajno bolji: ne samo da je grupa koja je jelo solila kombinovanom solju s kalijumom imala niži pritisak, nego je među tim ljudima zabeležen manji broj moždanih udara i manji procenat kardiovaskularnih neželjenih događaja.
– Ono što može da bude značajno kada je reč o soli jeste količina joda. Zbog našeg načina ishrane i tla koje nije bogato jodom, kod nas so mora da bude jodirana. Postavlja se pitanje koliko joda treba dodavati soli. Evropljani tu prednjače u odnosu na nas poprilično, Amerikanci još više. Da bismo uneli preporučenu količinu joda, moramo uneti 10 grama soli, znači dvostruko više nego što je preporučeno (za zdrave ljude koji nemaju hipertenziju). Evropljani unose dovoljno joda već s pet grama soli, jer je veća koncentracija joda unutar natrijum-hlorida, kod Amerikanaca to je samo 3,5 grama soli. Možda bi trebalo da poradimo u tom pravcu da se poveća obavezna količina joda u soli – predložio je dr Jakovljević.
On je podsetio i da se stajanjem jod razgrađuje, tako da ako je so duže stajala, imaće manju količinu joda.
Mnogi se pitaju kako je moguće da neki ljudi ceo život jedu slanu hranu, dosoljavaju jelo u svakoj prilici, a ostaju u grupi srećnika koji zbog toga nemaju nikakav skok krvnog pritiska. Doktor je razrešio i ovu dilemu.
– Reč je o različitoj osetljivosti, odnosno senzitivnosti na so. Ta senzitivnost se testira tako što se osobi daje hrana s visokim sadržajem soli, onda se s tim prestane i prati se promena pritiska. Otprilike pola hipertenzivnih pacijenata je natrijum senzitivno. Ali mi danas imamo mnogo bolje i kvalitetnije alate da to izmerimo: to je gensko ispitivanje. Za relativno malo novca, oko 132 dolara, može da se uradi test kojim se ispituje čitav set gena, a u okviru toga se razjasni da li neka osoba pripada grupi natrijum senzitivnih osoba. Ali, ovo u suštini i nije presudno, jer i kod onih osoba kod kojih ne dolazi do povećanja krvnog pritiska posle slanih obroka, so remeti neke važne funkcije u krvnim sudovima, pa ipak treba ograničavati unos soli u ishrani – poručio je dr Jakovljević.
Ali i sam profesor priznaje da čak i kada to želimo, nije lako. Postoje dva načina da smanjimo unos soli – individualni i nacionalni.
– Individualni znači da uočimo prvo gde se nalazi najveća količina soli i te namirnice ili obroke izbegavamo. Najviše soli se nalazi u prerađenim namirnicama, brzoj hrani, restoranima, onoj koja nam stiže dostavom… Svi ovi proizvođači hrane imaju vrlo jasan razlog zašto će svakoj svojoj namirnici dodati veliku količinu soli: ona je odličan konzervans. Zato mnogo soli ima u zimnici, sirevima, posebno onim koji su odležali, potom u industrijski obrađenim i suhomesnati proizvodima, prerađevinama od mesa, grickalicama, keksu, instant supama, prelivima, dodacima jelima… I, nemojte zaboraviti peciva i hleb. Otprilike 500 mg natrijuma nalazi se u tri parčeta hleba. Već tu je svako uneo preporučeni dnevni unos soli – podsetio je dr Jakovljević.
Faktori rizika na koje utičemo
Pored toga postoji i nacionalni nivo korekcije unosa natrijuma, što bi možda bilo i najidealnije kod nas. Iskustva drugih zemalja pokazuju da ne postoji nijedan legalan posao koji može toliko para da uštedi i života da spase kao što je smanjenje sadržaja natrijuma u industrijskim proizvodima.
– U Britaniji su korist i uštedu procenili na milijardu i po funti godišnje i to samo od toga što su u mnogim proizvodima smanjili količinu soli. I ne samo da je bilo manje slučajeva hipertenzije, već i manje moždanih udara, srčanih napada, srčane slabosti, karcinoma želuca i osteoporoze. Autor te studije je poručio da je to, posle uvođenja higijenski ispravne vode, najveći socio-medicinski pomak u zdravstvu te zemlje – podsetio je prof. dr Branko Jakovljević. I svaka priča o hipertenziji, od koje u Srbiji pati, verovali ili ne, čak 48 odsto stanovnika, a među populacijom od 60 godina taj procenat prelazi i 60 odsto, i počinje i završava se objašnjenjem da postoje faktori rizika na koje nemamo uticaja (hronična bolest bubrega, porodično opterećenje, starost, muški pol, opstruktivna slip apneja i stres) i oni na koje možemo da delujemo, kao što su pušenje, nezdrava ishrana, premalo kretanja i fizička neaktivnost. I nije sve u rukama sudbine, mnogo toga je na pojedincu, samo je pitanje šta bira. Dr Jakovljević je podsetio da otprilike kada izgubite jedan kilogram, krvni pritisak se smanjuje za jedan milimetar živinog stuba (1 mmHG). Daš dijeta, kao najefikasnija, čak dizajnirana specijalno za one ljude koje muči krvni pritisak, može korigovati visok pritisak za čak 11 mmHG, fizička aktivnost smanjiti od 4 do 6 mmHg kod osoba s hipertenzijom… Čini se malo, ali može da bude presudno u borbi protiv rane smrti, šloga, infarkta.
Posno, vegansko, mediteransko…
– Naravno, proizvođači se trude na sve moguće načine da nas privole da kupujemo njihove proizvode u kojima je veliki višak soli. Tako će oni u reklamama koristiti izraze koje ljudi vole da čuju: da je nešto deo mediteranske ishrane, s maslinovim uljem, da je sve prirodno, zgodno za vegetarijance… Kad se našim ljudima još na ambalaži napiše da je proizvod posan, kao da to automatski znači i da je zdrav, to ih privlači, a tu čak bude i značajno više soli – upozoravaju lekari.
Himalajska je prevara, a so sa Havaja preskupa
Na tržištu, na internetu, u preporukama će se uvek naći neka posebna so. Himalajska se pominje kao posebno kvalitetna i preporučena so, ali so je so, upozorava doktor Jakovljević. Istina, on izdvaja kao kvalitetnije soli plavu persijsku ili crvenu sa Havaja, ali su one i skupe. Zato kod nas nisu tako popularne. Ali, kakogod, razlikuju se tek u nekim sitnim kristalima, što je potpuno biološki bez značaja.
Preslane šumeće tablete
– Nemojte zaboraviti na so u šumećim tabletama: bilo koje da izaberete, sve imaju veliku količinu soli. U proseku 500 miligrama soli nalazi se samo u jednoj šumećoj tableti. Mnogo toga učinjeno je da se ta količina smanji, ali proizvođači nisu uspeli da to značajnije spuste. U nekim specijalnim situacijama došli su do 300 miligrama – objasnio je dr Jakovljević.
Dakle, dve šumeće vitaminske tablete i uneli ste gram soli, a ukupni dozvoljeni unos soli za sve ljude koji imaju problem s visokim krvnim pritiskom jeste dva grama, piše Politika.
