SRBIJA – Dvadesetjednogodišnji Veljko Nikolić nastavio je porodičnu poljoprivrednu tradiciju i u selu Badnjevac kod Kragujevca obrađuje oko stotinak hektara. Za sada ne namerava da smanji površine pod ratarskim kulturama, iako je ova godina ispod proseka i po prinosu i po kvalitetu.
– Vremenski uslovi su kod nas nažalost bili teški, padao je grad čak četiri puta, nekada sitniji, nekada sa kišom, a nekada i bez kiše. U suštini sve je loše i nemam ništa pohvalno da kažem za ovu godinu. Da je posle grada padala kiša bilo bi nečega, ali sada je suša i slab će prinos biti, možda od tri i po do četiri tone kukuruza, ali sve to zavisi sada od njive gde se nalazi. Ja mislim da ove godine sve radimo u konac, tako da videćemo šta će biti naredne godine. Ima veze i izbor hibrida, samo je problem kada je suša, jer bilo koji hibrid kada je suša tu ništa ne može da uradi. Treba zalivanje, a mi to nemamo, ne možemo to da ispunimo i to je najveći problem – rekao je Veljko Nikolić.
Stariji poljoprivrednici ukazuju na to da se klima menja i da će se posledice loših agrometeroloških prilika osećati i narednih godina.
– Ovo se ne pamti, 81 godinu imam i nisam doživeo ranije ovako visoke temperature i ovako veliku sušu. Imao sam sreće pa me grad nije mnogo uništio, a inače da me je zakačio grad od prinosa ne bi bilo ništa, ovako će biti barem 80% dobiti od suncokreta – izjavio je Miroslav Đelić, poljoprivrednik iz sela Badnjevac.
Uz primenu agrotehničkih mera moguće je smanjiti posledice suše. Pravilan plodored, pravovremena setva i zaštita od korova mogu da ublaže negativne efekte, međutim potrebne su padavine kako bi sama biljka napredovala tako da ostvari svoje potencijale.
– Možemo reći da je proizvodna godina za jare useve, kukuruz, suncokret i soju, bila veoma teška. Visoka cena inputa, slabe zalihe zimske vlage, vrlo sušno proleće, veoma visoke temperature u julu i junu mesecu i veoma malo padavina zajedno su doprinele da je stanje tih jarih useva ipak loše. Visoke temperature preko 35 stepeni u junu i julu mesecu i odsustvo vlage kada je bilo najpotrebnije u periodu oplodnje i nalivanja zrna, uticale su na to da je kukuruz u lošem stanju i da ne možemo da očekujemo prinos veći od četiri tone – kazala je Ljiljana Vuksanović, savetodavac za ratarstvo.
Žetva silažnog kukuruza u Šumadiji otpočela je pre desetak dana. Ove sezone biće dovoljno hrane za ishranu stoke, a stručnjaci preporučuju da se silaža obavlja u određenim delovima dana kako bi bila što kvalitetnija.
– Naš proizvođač je praktično morao da obezbedi dovoljno stočne hrane za ovu godinu, jer je očekivao odavno da će biti dug sušni period, tako da mislim da neće biti nekih većih problema. Što se tiče nekih praktičnih stvari predlažem da onaj ko nije to radio da može sada kukuruz da prebaci u silažu, a ko je nameravao da to bude u zrnu da silira kukuruz, sigurno će imati bolje efekte i rezultate, imaće više stočne hrane. Moj savet je da se uradi silaža čak iako nije planirana, iskoristiće se tako i kočanjka i stabljika, a kada se kosi trava obavezno treba obratiti pažnju na to kada se radi, a radi se pre podne i u kasnijim popodnevnim satima, kako se ne bi krunili listići jer ako se previše osuše oni se okrune, a tu ima najviše belančevina, tako da eto može da se izgubi mnogo ako se to uradi u podne ili posle podne – kažeGoran Joksić, savetodavac za stočarstvo.
U poslednje dve godine povećana je zainteresovanost poljoprivrednika iz Šumadije za suncokretom, pa su i površine pod njim porasle od 20 do 30%. Suncokret bolje podnosi sušu od kukuruza čiji će rod ove godine biti ispod proseka.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
