BUDIMPEŠTA – Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović učestvovala je danas na konferenciji o budućnosti Evrope pod nazivom “Dijalog o budućnosti Evrope: Da li je proširenje ključ budućnosti?” u Budimpešti gde je naglasila da integracija zemalja Zapadnog Balkana u EU može doprineti Uniji koja stremi ka višem kada je u pitanju demokratija, razvoj, funkcionalnost, stabilnost i održivost.
Joksimović je, na panelu na kojem su učestvovali komesar za proširenje EU Oliver Varheiji, ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Slovenije Gašper Dovžan i organizatorka konferencije ministar pravosuđa Mađarske Judit Varga, ukazala na to da u nekim državama članicama EU još uvek postoji nepoverenje u politiku proširenja.
Kako je navela, nepoverenje nekih država članica postoji i u logiku i svrhu proširenja i to uprkos zvanično usvojenoj “Kredibilnoj perspektivi proširenja i pojačanom angažovanju EU na Zapadnom Balkanu”.
Podsetila je na reči predsednice Komisije EU Ursule fon der Lajen, od pre samo dva meseca, nakon samita EU – Zapadni Balkan održanog na Brdu pri Kranju u Sloveniji i navela da je saglasna sa njenom ocenom da je doveden u pitanje kredibilitet EU.
Kako je navela, Fon der Lajen je tada kazala da EU želi Zapadni Balkan u Uniji i da nema sumnje da je cilj proširenje, ali da istovremeno izostajanje odluke za otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, ugrožava položaj EU i uticaj Unije u regionu, kao i da je time kredibilitet EU kao partnera doveden u pitanje.
“To je prava dijagnoza. Partneri EU u proširenju na Zapadni Balkan ne osećaju samo zamor EU od proširenja, već i u vrednovanju učinjenog od strane kandidata. Nije snažan strateški partner onaj koji ne ispunjava svoje obećanje”, kazala je Joksimović, i naglasila da je zato dobro što pojedine države pozivaju i predstavnik ZB na diskusije i panele o budućnosti Evrope.
Zahvalila je ministru pravde Mađarske Judit Vargi na organizaciji konferencije navodeći da su Mađarska, zatim Višegradska četvorka u celini, kao i Slovenija tokom svog predsedavanja EU iskazivale nedvosmislenu posvećenost proširenju EU, pre svega proširenju na Zapadni Balkan.
Joksimović je istakla da je Srbija uradila sve što je bilo potrebno kako bi napredovala na svom putu integracija i u tom smislu navela da je odmah prihvaćena i nova metodologija iako se nije znao tačan sadržaj.
“Pokazali smo poverenje u najbolje namere EU i zemalja članica da će sa novom metodologijom proces biti kredibilniji, predvidljiviji, lakši za razumevanje kod jednog dela naših građana. Srbija je na neki način i pomogla EU jer smo jedina zemlja koja je u procesu pristupanja, a koja je potpuno spremna za novu metodologiju”, dodala je.
Prema njenim rečima, nakon prihvatanja nove metodologije, Srbija je počela sa pripremama za omogućavanje da se otvori makar jedan klaster.
U tom smislu zahvalila je evropskom komesaru Varheiju na tome što je Evrpska komisija prepoznala trud Srbije i preporučila da se otvore dva klastera – Klaster 3 i Klaster 4.
Naglasila je da su paralelno sa pripremom za te klastere sprovođene zahtevne reforme u oblasti vladavine prava.
“Nismo želeli da se žalimo i da pričamo da su promenjena pravila igre u sred igre. Pripremali smo se i finalizovali sve aktivnosti za najveće reforme u oblasti pravosuđa Srbiji”, kazala je Joksimović i navela da će se o promeni Ustava, odnosno o ustavnim amandmanima, građani izjasniti na referendumu zakazanom za 16. januar.
Ističe da su te reforme veoma važne i da pokazuju posvećenost evropskim integracijama Vlade Srbije, ali i građana Srbije.
Joksimović je izrazila nadu da će biti otvorena oba klastera za koja je Srbija dobila preporuku od EK, mada dodaje da je realno ocekivati da sada bude otvoren barem Klaster 4.
Ocenila je da je otvaranje Klastera 4 važno za Srbiju jer se tiče zelene agende i održivog povezivanja i, kako kaže, daje jasan okvir za nove investicije EU u Srbiji kada su zeleni projekti u pitanju što će Srbiji pomoći u zelenoj tranziciji.
Joksimović kaže i da je veoma važno u procesu evropskih integracija “biti hrabar i poduzetan”, a ne samo kriviti EU ili pojedine članice Unije.
Navodi da postoje problemi u tim zemljama, a da je Srbija pokazala da je posvećena i to uprkos krizi i teškom periodu u protekle dve godine koji je izazvan pandemijom virusa korona.
“Važno je sto smo pokazali da smo radili više tokom krize, jer iskreno želimo da unapredimo reforme u različitim oblastima”, naglasila je.
Navela je i da Srbija izuzetno ceni Mađarsku podršku, iako je nekada i kritikovana zbog te podrške i to zbog problema koji se povremeno pojave na relaciji Brisel – Budimpešta.
“Mi smo dobre komšije, unapredili smo naše odnose, mađarska nacionalna manjina u Srbiji je integrisana i predstavlja odličan most za našu buduću saradnju. Zahvalni smo za podršku i nikada nećemo reći ne toj podršci”, kazala je Joksimović obraćajući se organizatorima skupa.
