BEOGRAD – Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović sastala se danas u Beogradu sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasadorom Emanueleom Žiofreom, sa kojim je razgovarala o daljem napretku pristupnih pregovora naše zemlje, planiranju i programiranju razvojne pomoći EU Srbiji, kao i o političkoj situaciji u regionu i u Evropi.
Joksimović je informisala sagovornika o aktivnostima u procesu pristupanja, a pre svega o onima u okviru klastera 1 – Osnove.
„Otpočeli smo sa procedurom pripreme nacrta zakona i podzakonskih akata kojima će se reforma pravosuđa, predviđena izmenama Ustava, primeniti u pravnom sistemu Srbije“, naglasila je ministar.
Najavila je, navodi se u saopštenju ministarstva, da će kao i u slučaju ustavnih amandmana, zakonska rešenja biti rezultat široke javne debate svih zainteresovanih strana u našoj zemlji, uz uvažavanje preporuka EU i Venecijanske komisije Saveta Evrope.
Posebno je obavestila ambasadora o toku reformi koje za cilj treba da imaju dostizanje merila za otvaranje preostalih klastera ili prelaznih merila u okviru klastera koji su već otvoreni u pregovorima o članstvu sa EU.
Žiofre je izjavio da Evropska unija ostaje privržena podršci Srbiji i drugim partnerskim zemljama i zemljama kandidatima uprkos teškim vremenima ruske agresije na Ukrajinu.
Kako je naglasio, neophodne su kontinuirane reforme, kao i ubrzano usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.
„EU je najveći donator i investitor u Srbiji i planiranje pretpristupne pomoći na nacionalnom nivou treba dodatno da ojača reformu javne uprave, rešavanje pitanja zaštite životne sredine u skladu sa Zelenom agendom i da pruži podršku vladavini prava, slobodi izražavanja i socijalnom uključivanju“, rekao je šef Delegacije EU.
Joksimović i Žiofre razmatrali su planove za programiranje IPA 3 za naredni period, pre svega predloge projekata sadržane u Akcionom dokumentu IPA 2022, koji treba da podrže ključne reformske aktivnosti Srbije.
Istaknuto je zajedničko opredeljenje da se, nakon što budu definisani svi ključni elementi predloga projekata, nastavi sa finansiranjem onih iz pretpristupnih fondova koji će biti usmereni na oblasti Zelene agende, pre svega usmerene na zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, kao i na infrastrukturne projekte, ali i one koji u fokusu imaju dalju reformu javne uprave, podršku pregovorima o članstvu u EU, unapređenje socijalne zaštite, zdravstvene politike i politike obrazovanja i zapošljavanja.
Razgovaralo se i realizaciji Investicionog okvira za Zapadni Balkan, koji je do sada odobrio finansiranje 21 projekta u našem regionu, iz oblasti saobraćajne, energetske, digitalne, klimatske i socijalne infrastrukture ukupne vrednosti od preko 3,2 milijarde evra.
Od ovog iznosa, 1,06 milijardi evra iznosi bespovratna pomoć Evropske unije, dok će ostatak obezbediti države članice EU, Norveška, kao i međunarodne finansijske institucije kroz povoljne kredite.
Kako je na sastanku rečeno, Srbiji je odobreno sedam projekata, vrednih oko 885 miliona evra, od kojih bespovratna pomoć EU iznosi oko 215 miliona.
„Veliki je značaj koji ovi infrastrukturni projekti u oblasti transporta, energetike i telekomunikacija imaju za naše građane, ali i za one u našem susedstvu, kao i za samu EU, jer doprinose našem čvršćem povezivanju i bržem napretku“, rekla je Joksimović.
Posebno je istakla značaj podrške iz ovog fonda izgradnji Univerzitetske dečije klinika Tiršova 2 u Beogradu, koju je EU podržala sa 35 miliona evra, što je gotovo trećina ukupnih troškova ovog projekta.
Iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan biće, uz izgradnju Tirševe 2, finansirani i projekti izgradnje železničke pruge Niš – Dimitrovgrad, obilaznica oko Niša; izgradnja železničke pruge Beograd – Mladenovac – Niš, deonica Stalać – Ðunis; Transbalkanski elektroenergetski koridor: Interkonekcija 400 kV Srbija – Crna Gora – Bosna i Hercegovina; Napredni sistem za daljinsko očitavanje brojila, uvođenje širokopojasne internet mreže u seoskim sredinama, faza 2, kao i projekat uklanjanja nemačke potpljene flote iz Drugog svetskog rata- sektor Prahovo na plovnom koridoru Rajna -Dunav.
Govoreći o sektoru energetike, ministar Joksimović je naglasila da odobreni projekti doprinose značajno povećanja kapaciteta 400 kV mreže električne energije, poboljšanju regionalne saradnje sa BiH i Crnom Gorom, kao i digitalizaciju i prelazak na integrisanu „pametnu“ elektrodistributivne mrežu kroz uvođenje naprednog sistema očitavanje brojila i kontrole potrošnje električne energije na području Čačka, Kraljeva i Niša.
Ministar Joksimović predložila je da se iz ovog okvira koji finansira projekte od važnosti za čitav region, podrže i dodatni projekti iz oblasti zaštite životne sredine koji nisu obuhvaćeni Akcionim dokumentom IPA 2022 za Srbiju, navedeno je u saopštenju.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
