Posle praktično tri vezane sezone u kojima igra sam, zaslužio je odmor – šta to znači za reprezentaciju Srbije
Denver je završio NBA sezonu već u prvoj rundi plej-ofa, porazom u pet utakmica od Golden Stejta. Možda i nije fer reći „već“, jer su Nagetsi cele sezone bili osakaćeni povredama, a Voriorsi su iskusan i kvalitetan tim.
– Nadam se da ću da odem u Srbiju. Što je pre moguće – odmah je odgovorio Jokić na novinarsko pitanje.
Jokić je još tokom februarske Ol star pauze govorio da će mu dobro doći makar mentalni odmor. Koliko znači sada odmor i fizički i mentalno.
– Mnogo. Samo želim da sada odem kući, da budem uz porodicu, prijatelje i konje. Sada imam i ćerku, pa će biti još bolje. Nadam se da ću imati leto bez stresa i da ću se vratiti spreman za novu sezonu.
Jokić prošle sezone nije igrao za reprezentaciju baš zbog premora, ali i zbog čekanja prvog deteta. Sada postoji veći optimizam da će igrati na Evropskom prvenstvu, ali za to ćemo morati da sačekamo.
– Ja nikad ne sanjam o tome. To je nešto što ako se desi, desi se. Mislim, sjajna je to stvar, ostavljam neku zaostavštinu, moje ime će biti upisano… Ali, neću umreti ako je ne dobijem. Nastaviću da igram i da pokušavam da igram na pravi način, kao što sam radio celog života. Bilo bi lepo ako bi se desilo.
A ako se desi, kako bi proslavio?
– Uz muziku, pivo, prijatelje, porodicu, kako se to inače radi.
Pominje se da bi mogao da vam bude ponuđen produžetak „supermaks“ ugovora, da li biste prihvatili?
– Voleo bih, ali ja ne odlučujem o tome. Naravno, ako je ponuda na stolu, prihvatiću je, jer volim ovu organizaciju i ljude koji rade ovde. Sa svima sam u dobrim odnosima, od vrha do ekonoma. Mislim da imamo nešto što gradimo i osećam se zaista dobro.
I pre ste govorili da jedva čekate budućnost, kako vam sad to izgleda? Šta možete da postignete kad ste kompletni?
– Ne znamo šta možemo jer nismo bili zdravi. Ali, da li možemo da napravimo nešto? Možemo. Vidite šta se dešava u ligi, prave se i supertimovi pa ništa. Imamo igrače, imamo delove, imamo alat i sada treba da radimo zajedno. Ne zna se šta možete dok ne počnete da igrate.
A nije mali broj igrača falio…
– Na početku sezone imali smo šta smo imali. Nismo mogli da razmišljamo ko će se vratiti i kada. Ljudi zaboravljaju da smo ostali bez Pi-Džeja (Dožera), koji je važan deo našeg tima. Visok je, može da vodi loptu, može da čuva nekoliko pozicija, poznaje sistem… I on nam je nedostajao i Džamal (Kroford) i Majkl (Porter), pa je onda Vlatko Čančar dobio prostora da igra, pa se i on povredio… Jeste, Majkl i Džamal su nam najviše falili, ali i Pi-Džej.
Videlo se da ste imali problema sa povredom, kako je ta tetiva?
– Čudan je osećaj. Imao sam neke čudne doskoke i to mi je malo pravilo problema.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
