Na krajnjem severu Pakistana, u planinskoj dolini Hunza koja se smestila u regiji Gilgit-Baltistan, stanuje narod koji živi i do 120, 130 godina, naveli su istraživači.
Kako navode, neki od njih proslavili su i 145. rođendan pre nego što su napustili ovaj svet, iako je teško utvrditi tačan broj godina jer Hunze nemaju rodnih listova niti dokaza kojima bi mogli potkrepiti svoju vitalnost.
U ostatku Pakistana predviđeni životni vijek iznosi 67 godina, ali na krovu sveta, u izolovanim bespućima Himalaja vladaju posve drukčiji zakoni života i smrti.
Istraživači su zabeležili da žene mogu zatrudneti vrlo kasno, u šezdesetima i kasnije, a smatra se i da ne boluju od raka. Naučnici objašnjenje traže u okolini i hrani.
Hunze piju vodu iz lednika, uzgajaju svoju hranu, a s obzirom na to da su odsečeni od obližnjih gradova, ne jedu ništa prerađeno.
Marelice su često na njihovu jelovniku, a tokom posta danima, pa čak i mesecima, ne jedu ništa osim svežeg soka i koštica tog superzdravog voća. Meso im nije svaki dan na jelovniku, dominiraju žitarice i povrće. Praktikuju jogu, vežbe disanja i meditaciju.
Njihovo poreklo obavijeno je tajnom. Svetlije su puti od svih susednih naroda, a njihov je jezik (burushaski) sličniji baskijskom nego bilo kojem drugom koji ih okružuje. Nagađa se da su potomci vojnika Aleksandra Velikog koji ga nisu mogli slediti, nego su odlučili ostati na Himalajima.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
