NOVI SAD – Milioni tona plastike završe na otpadima širom sveta, ali ogromne količine dospevaju u životnu sredinu, u reke, mora, okeane i tako utiču na živi svet u njima ali deo toga lancem ishrane dođe i do ljudskog organizma. Mikroplastika pronađena je čak i u krvi i plućima ljudi.
Zbog svakodnevne masovne upotrebe, jednokratna plastika postaje veliki problem i za životni sredinu ali i zdravlje ljudi. Koliko smo toga svesni? Centar za unapređenje životne sredine obavio je istraživanje o stavovima i navikama građana u vezi sa korišćenjem jednokratne plastike.
Proteklih godina ogromne količine plastičnog otpada dospele su u životnu sredinu i sada gotovo da nema mesta na planeti gde nije pronađena mikroplastika, od vrha Mont Everesta do najdubljih okeana. Kroz lanac ishrane ona dospeva u naš organizam i, kako tvrde stručnjaci, nedeljno unesemo četiri grama plastike, drugim rečima pojedemo jednu kreditnu karticu.
Prema rečima predsednika Centra za unapređenje životne sredine Vladana Šćekića, upotreba plastike danas je na istorijskom maksimumu. Od kada je, sredinom prošlog veka, počelo njeno korišćenje do danas, proizvodnja je povećana 200 puta.
Istraživanje u kojem je učestvovalo preko hiljadu ispitanika urađeno je u okviru projekta „Plastična civilizacija”, a cilj je bio da proverimo koliko su građani informisani o štetnosti plastike, koliko znaju o tom problemu i kakve su njihove navike, kaže Šćekić. Istraživanje je pokazalo da osnovna informisanost postoji. Gotovo 100 odsto ili 99,7 odsto ispitanika saglasno je da je jednokratna plastika problem za zdravlje ljudi i životnu sredinu i da oni podržavaju borbu protiv jednokratne plastike. Njih 82% reklo je da su plastične kese tregerice i PET flaše najproblematičnija vrsta jednokratne plastike a zatim slede plastične kutije u koje se pakuju namirnice za hranu na merenje. Od pre nekoliko godina kada je uvedena naplata plastičnih kesa, njihova upotreba se smanjila što se i očekivalo. Ono što raduje i ukazuje na promene u ponašanju jeste podatak da 95 odsto ispitanika nema problem da koristi alternative za plastične kese, dok 45 odsto uvek nosi ceger sa sobom u kupovinu, kaže Šćekić.
Kada se govori o plastičnim kesama, dodaje da je važno napomenuti da one koje se prodaju kao biorazgradive, to zapravo i nisu. One sadrže određene hemikalije koje omogćavaju da se brže raspadnu na sitnije delove, mikroplastiku, koju sada nalazimo svuda. Stoga nam je bilo važno da saznamo koliko građani poznaju razliku između običnih i tzv. okso razgradivih kesa, kaže Šćekić.
Kada je reč o PET amabalaži, oko 95.5 odsto ispitanih građana podržava uvođenje depozitnog sistema, uz novčanu naknadu, kao delotvorno rešenje u borbi protiv jednokratne plastike navodi Vladan Šćekić.
Šćekić dodaje da se deo istraživanja odnosio i na to koliko su građani spremni da razdvajaju plastični otpad i učestvuju u sistemu upravljanja otpadom.
Generalni zaključak istraživanja je da su građani svesni problema jednokratne plastike i da su spremni da učestvuju i daju svoj doprinos u njegovom rešavanju ocenjuje Šćekić.
Sada je trenutak, kaže on, da država čuje građane i počne da donosi zakone i propise koji širom sveta postaju standard za upravljanje jednokratnom plastikom. Evropska Direktiva o jednokratnoj plastici je dobar početak bavljenja ovom temom, ali mi u Srbiji moramo biti svesni da, bez obzira na činjenicu da smo zemlja kandidat za pristupanje EU, ovo jeste problem koji nas pogađa direktno i lokalno. Važno je da kao društvo postignemo dogovor da je borba protiv jednokratne plastike jedan od prioriteta i da treba da bude u fokusu zaštite životne sredine, a kao građani možemo da se trudimo da u što većoj meri smanjimo, odnosno izbegavamo korišćenje jednokratne plastike jer alternative postoje, zaključuje Vladan Šćekić.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
