Beograd – Sukob u Ukrajini uzdrmao je svetsko tržište hrane i sve ukazuje da će ona u mesecima koji dolaze biti skupa, ali i da će se do primarnih poljoprivrednih proizvoda sve teže dolaziti.
U strahu da će ova situacija potrajati, mnoge države pokušavaju da se snabdeju dovoljnim zalihama, što je otežano usled nemogućnosti plovidbe Crnim morem, skoka cena energenata i đubriva i neizvesnosti u vezi sa žetvom u Ukrajini.
Ovo je bilo očekivano budući da Rusija i Ukrajina, koje su u međuvremenu obustavile ili ograničile izvoz primarnih žitarica, zajedno drže trećinu svetskog tržišta pšenice, pokrivaju oko 20 odsto izvoza kukuruza i više od 80% suncokretovog ulja.
I pre sukoba ove dve poljoprivredne sile, svetske cene hrane davno su otišle „u crveno” i probile desetogodišnji rekord. Od februara prošle godine namirnice su poskupele za oko 20 odsto. FAO je nedavno upozorio da će prave posledice na rast cena, usled ratnih dešavanja u Ukrajini, moći da se sagledaju tek u narednom mesečnom izveštaju.
U ovom strahu od globalne nestašice i daljih poskupljenja jedna po jedna država spušta rampu na izvoz poljoprivrednih proizvoda.
Među državama koje na svojim lagerima imaju zalihe jeste i Srbija, koja je nedavno, zbog nezapamćene tražnje inostranih kupaca, privremeno zabranila izvoz kukuruza, pšenice, brašna, rafinisanog ulja… Izvoznicima je naknadno odobreno da isporuče ranije ugovorene količine pšenice, a poruka države bila je da će hrane biti dovoljno za građane Srbije, ali i regiona.
Strah od nestašica namirnica zavladao je i u Evropskoj uniji, gde je Ukrajina četvrti snabdevač primarnim proizvodima. EU proizvodi dovoljno pšenice, ali je prinuđena da uvozi kukuruz i soju, a potrošači u pojedinim državama već se suočavaju s nestašicom suncokretovog ulja, čije su zalihe na izmaku budući da im je Ukrajina bila glavni snabdevač.
Države koje zavise od uvoza posebno je uznemirila odluka Mađarske, koja je među prvima stopirala izvoz žita, ali i još nekoliko strateških žitarica.
Nemačko udruženje poljoprivrednika je mađarsku odluku o zabrani izvoza ocenilo kao nesolidarnu. Udruženje mlinara „Italmopa” iz Italije upozorilo je da postoji realna opasnost da ostanu bez dovoljno pšenice jer „ne mogu preko noći da nadomeste nedostatke iz drugih zemalja”. Pozvali su Evropsku komisiju da povuče potez i osigura slobodan protok robe na unutrašnjem tržištu EU. Italija se, inače, poslednjih meseci snabdevala i brašnom iz Srbije jer je kupovina iz drugih izvora bila otežana i pre nego što je to ozvaničeno.
Na slične mere ograničenja odlučila se još ranije i Moldavija, a iz našeg regiona i Severna Makedonija, koja je nedavno zabranila izvoz pšenice, ječma, kukuruza, semena suncokreta, kao i suncokretovog ulja. Bugarska je najavila da planira da poveća svoje rezerve žitarica i kupi ih od lokalnih proizvođača kako bi osigurala domaće potrebe. Iako već imaju znatne zalihe, izvoz bi mogao da bude ograničen dok država ne otkupi jedan i po milion tona pšenice.
– Moramo se pripremiti na najgori scenario. Imamo resurse da sada ovo uradimo (kupimo pšenicu), umesto da sve izvezemo i pitamo se u septembru gde da kupujemo i po kojim cenama – izjavio je bugarski ministar finansija.
Još jedan veliki proizvođač, Rumunija, za sada se ne odlučuje na slične poteze jer ta zemlja proizvodi 11 miliona tona pšenice, a troši svega 4,3 miliona.
I izvan Evrope veliki broj država uvodi mehanizme zabrane i kontrole zaliha, među njima i Argentina i Turska. Egipat, koji većinu pšenice uvozi iz Rusije i Ukrajine, iste nedelje kad i Srbija objavio je da zabranjuje izvoz brašna i žita kako bi osigurao svoje zalihe usled mogućih nestašica na tržištu zbog eskalacije ratnih sukoba. Ta zabrana odnosi se i na testenine i pasulj, a mediji su preneli da će u toj zemlji zabrana ostati na snazi tri meseca.
Poslednju u nizu mera uvela je Rusija, koja je posebnim dekretom stopirala izvoz belog i sirovog šećera, do 31. avgusta, ali i izvoz pšenice, raži, ječma i kukuruza u Evroazijsku ekonomsku uniju do 30. juna, objavio je Rojters. Antimonopolska služba u toj zemlji saopštila je da je započela kontrolu zbog sumnje o kartelskom dogovaranju cena velikih proizvođača šećera u svetlu naglog povećanja cena te namirnice i nedostatka ponude na tržištu. Cene šećera u Rusiji skočile su za 12,8 odsto samo u protekloj nedelji.
Zbog svih ovih dešavanja jasno je da će posledice najviše osetiti Evropa, Afrika i Azija, koje se oslanjaju na poljoprivredne proizvode iz crnomorskog regiona. Stručnjaci, međutim, procenjuju da ni Amerika neće ostati netaknuta u ovoj krizi. Proizvođači pšenice suočavaju se sa sušom, ali im još veću glavobolju zadaje visoka cena đubriva i činjenica su Rusija i Belorusija ključni proizvođači potaše, važnog sastojka u proizvodnji đubriva. Zbog većih troškova proizvodnje i problema u globalnom lancu snabdevanja moguće je da ni američki ratari neće uspeti da ostvare maksimalne prinose žita u ovoj sezoni.
U paketu sankcija Evropske unije Belorusiji stavljena je rampa i na uvoz potaše iako je ta zemlja drugi svetski proizvođač ove sirovine, bez koje nije moguće proizvesti potrebne količine kalijumovog đubriva za proizvodnju hrane. Mediji prenose da je taj sastojak u Evropi deficitaran i da je ona bila oslonjena na uvoz iz Belorusije. S obzirom na to da kanadske količine ne mogu da nadoknade ruske i beloruske, analitičari ocenjuju da je ovo dodatni pritisak na proizvođače hrane i sasvim izvesno može da uzrokuje dalje poskupljenje veštačkih đubriva, što lančano dovedi do novog rasta cena hrane i nestašica.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
