U februaru je u časopisu Self & Identity objavljena studija pod nazivom „Otvorenost prema tome da budete predmet ogovaranja: razumevanje ogovaranja iz perspektive mete“. Naučni rad, koji je vodio istraživač Endru H. Hejls, imao je za cilj da otkrije da li ljudi iskreno uživaju u tome da se o njima priča – čak i ako je tema razgovora izuzetno negativna, piše UNILAD.
U sklopu istraživanja hipoteze, tim je sproveo pet odvojenih studija. U svakom istraživanju stručnjaci su studentima predstavili hipotetske scenarije u kojima su o njima razgovarali drugi ljudi. U nekim slučajevima ogovaranje je bilo pozitivno, prilično neutralno ili uopšte nije bilo pomenuto. Međutim, u drugim scenarijima učesnici su doživeli negativne razgovore o sebi.
Nakon situacije, od svakog učesnika se tražilo da na lestvici od „snažnog protivljenja“ do „snažne sklonosti“ označi koliko preferira da bude predmet razgovora, bilo u pozitivnom ili negativnom kontekstu, u poređenju s tim da budu ignorisani.
Prve tri studije utvrdile su opšta osećanja prema ogovaranju, dok su istovremeno identifikovale razlike na bazi demografskih i ličnih karakteristika, izveštava Psypost.
U međuvremenu, četvrta i peta studija sprovedene su kako bi se ispitalo da li ljudi mogu tačno da procene koliko su drugi otvoreni prema ogovaranju, pri čemu je trebalo da učesnici procene koliko bi drugi želeli da se o njima priča.
Peta studija bila je posebno zanimljiva, jer su učesnici bili podvrgnuti eksperimentalnoj manipulaciji u obliku socijalne uključenosti ili isključenosti u onlajn igri bacanja lopte, pre nego što su prošli kroz scenarije ogovaranja. Navodno se ovo koristilo kako bi se testiralo da li će privremena socijalna isključenost povećati želju ljudi da budu predmet razgovora drugih.
Nakon završetka svih pet studija, istraživači su analizirali rezultate i otkrili da su muškarci pokazali veću otvorenost prema ogovaranju od žena, posebno kada je ono bilo neutralno ili negativno. Zanimljivo je da su i muškarci i žene s izraženim narcisoidnim osobinama imali značajno veću sklonost tome da budu tema razgovora. Dakle, ako vi ili vaš partner uživate u tome da budete centar razgovora, to bi moglo značiti da ste narcisoidni.
Novo istraživanje je pokazalo da ste možda narcisoidni ako volite da budete predmet razgovora, ali to nije jedina osobina povezana s ovim poremećajem ličnosti. Prema Klinici Mayo, ostali simptomi uključuju preterano visoko mišljenje o sebi i stalnu, preteranu potrebu za divljenjem. Narcisi takođe mogu verovati da zaslužuju privilegije ili poseban tretman u odnosu na druge, očekujući da budu prepoznati kao superiorni, čak i bez ikakvih dostignuća.
U studiji objavljenoj u časopisu Journal of Personality and Social Psychology, istraživači su takođe otkrili da neki narcisi češće doživljavaju osećaj isključenosti.
Vodeća autorka Kristien Batner sa Univerziteta u Bazelu objasnila je nalaze istraživanja: „Osećaj isključenosti je subjektivno iskustvo bazirano na percepciji socijalnih signala od strane pojedinca. Neki mogu da budu namerno isključeni, dok drugi mogu samo da veruju da su isključeni, iako to nije slučaj. Naši nalazi sugerišu da su pojedinci s višim stepenom narcisoidnosti osetljiviji na znakove isključenosti, zbog čega češće percipiraju da su izopšteni“.
